Na pitanje "zašto su za neke ljude amputirke posebno privlačne?" moglo bi se odgovoriti isto kao i na početku prethodne "kolumne" – a zašto ne bi bile?
Ljudi imaju veoma različite afinitete kada je reč o izboru partnera. Neke muškarce naročito privlače krupne žene, neke privlače one sitne; nekima su atraktivnije visoke, a nekima niske... Neki muškarci vole veoma mršave, a neki drugi veoma debele žene. Generalno, ne vidi se da ima ičega neobičnog u posebnoj privlačnosti bilo koje karakteristike normalnog ženskog tela.
Neko će primetiti da to u slučaju sklonosti ka amputirkama ne važi, jer telo žene koja je amputirka nije normalno. S ovim ne mogu da se složim! Ne mislim da ima ičega nenormalnog u tome što neke žene nemaju nogu ili ruku. Biti amputirka je isto tako normalno kao i ne biti amputirka. To da ženi nedostaje neki ud (ili udovi) jeste prilično retko, ali u tome nema ničega nenormalnog, telesno su takve žene u najvećoj meri sasvim normalne, ponekad čak izuzetno zgodne i lepe.
Karl Gustav Jung je smatrao da svaki muškarac ima muški element psihe (animus) i ženski element psihe (anima). Po Jungu, anima je ona instanca koja određuje kakve će nam se žene sviđati. Štaviše, jungovski orijentisani analitičari smatraju da je slika koju sadrži anima izuzetno precizna, sve do takvih detalja kao što su veličina i oblik noktiju na rukama. Po ovom shvatanju traženje ženskog partnera je uvek traženje realne, konkretne osobe, koja u najvećoj meri odgovara onoj slici koju sadrži anima.
Dakle, ako je nečija anima žena bez noge, bez ruke ili sa nekim sličnim "nedostatkom", takav muškarac će po prirodi stvari želeti da zasnuje vezu upravo sa takvom ženom.
Ono na šta nemamo odgovor, to je zašto je ta slika takva, zašto su nekim muškarcima izuzetno privlačne baš žene-amputirke? I na ovo bi se moglo odgovoriti kontrapitanjem: a zašto su nekim muškarcima izuzetno privlačne debele žene? Ali, postoje i neki pokušaji da se na ovo pitanje konkretno odgovori.
Jedan od najstarijih pokušaja davanja odgovora na ovo pitanje potiče od Sigmunda Frojda. On je verovao da je sklonost ka invalidnim osobama prouzrokovana nekim susretom sa takvom osobom u ranom detinjstvu. Mada sasvim moguće objašnjenje, u ogromnoj većini slučajeva nema baš nikakvih indikacija da su muškarci kojima se sviđaju amputirke imali neko ovakvo iskustvo u ranom detinjstvu i zato bi se reklo da je ovo objašnjenje u najvećem broju slučajeva sasvim pogrešno.
Drugi čest odgovor je da je reč o muškarcima koji traže hendikepiranu partnerku jer im takva partnerka omogućava osećaj dominacije i moći. Ovaj pokušaj objašnjenja pati od još većih nedostataka od prethodnog. Ne samo da veliki broj tzv. akrotomofila čine veoma uspešni muškarci za koje nema nikakvih nagoveštaja da im je potreban u bilo kom smislu submisivan partner, nego i kada posmatramo bračne zajednice ovog tipa nema nikakvih naznaka da je u takvoj zajednici muškarac dominantan a žena submisivna (u stvari, često je sasvim obratno).
Štaviše, ovo poslednje "objašnjenje" zasniva se na jednoj predrasudi koja u sebi sadrži veliki stepen diskriminacije invalida, ono unapred pretpostavlja da su žene-amputirke jadne i nemoćne i na toj predrasudi konstruiše "objašnjenje".
U realnosti, ne samo amputirke nego hendikepirane osobe uopšte, često su – sasvim suprotno ovoj slici – vrlo snažne, "tvrde" i dominantne osobe, jer su očvrsnule boreći se da prevaziđu svoje telesne nedostatke. Povrh toga, ovo "objašnjenje" nije u stanju da objasni ni to zašto se nekim muškarcima sviđaju žene bez udova, a ne istovremeno i žene sa nekim drugim oblikom invalidnosti.
Ima više teoretičara koji smatraju da su za muškarce uglavnom privlačne one žene koje nagonski ostavljaju utisak da su sposobne da obezbede "kvalitetno potomstvo". Ovde bi se mogao kriti barem deo objašnjenja enigme privlačnosti amputirki. Naime, žena koja je preživela amputaciju nekog uda i uspela da se izbori sa svojim hendikepom ostavlja utisak nekoga izuzetno sposobnog za preživljavanje, samim tim nagonski deluje kao osoba sposobna da obezbedi potomstvo sa veoma velikom sposobnošću preživljavanja.
Postoji i neka vrsta "narodnog verovanja" da su žene bez noge iz nekog razloga izuzetno "dobre u krevetu". O ovome je kod nas pisao književnik Bora Ćosić. Mada zanimljivo kao ideja, teško da se ovo mnjenje može smatrati bilo kakvim ozbiljnim objašnjenjem.
Ovde ću dodati i svoj lični utisak da su amputirke često vrlo zgodne, svakako zgodnije od proseka. To bi se moglo objasniti činjenicom da žene koje su bez jedne noge često koriste štake, što je verovatno svojevrsno fizičko vežbanje. Međutim, ovo ne objašnjava činjenicu da su i žene bez ruke često veoma zgodne. Pomalo bizarno objašnjenje ove pojave je od pre nekih stotinak godina, ali potiče iz vrlo kompetentnog izvora, i kaže da amputacija nekog uda u velikoj meri povećava vitalnost celog organizma ("Manual of Artificial Limbs", A.A. Marks Co, New York, 1907, Chapter XXXV).
Нема коментара:
Постави коментар