Sedeća odbojka

Sedeća odbojka je pravi amputirski sport, jer se njome bezmalo isključivo bave amputirke i amputirci bez jedne ili bez obe noge. U manjim sredinama postoje zbog nedovoljnog broja takmičara i muško-ženski timovi, ali je uobičajeno, kao i u drugim sportovima, da postoje odvojeni muški i ženski timovi u sedećoj odbojci.

Allison Ahlfeldt

Do nedavno, ženska sedeća odbojka, mada se odavno u njoj održavaju i svetska prvenstva, bila je zapostavljena i na Paraolimpijskim igrama, gde su se održavala samo muška takmičenja u ovom sportu. Kuriozitet je da je tada u muškoj paraolimpijskoj reprezentaciji Sjedinjenih Država igrala i jedna devojka, Allison Ahlfeldt, amputirka bez desne noge.

Reklo bi se da je kod nas ovaj tipično amputirski sport sasvim zapostavljen i meni nije poznato da se negde organizuju čak ni muški, a kamoli ženski timovi u sedećoj odbojci. Ako je suditi po sportskim aktivnostima, reklo bi se da u Srbiji amputirke uopšte ne postoje.

Po prirodi stvari, inicijativa da se i kod nas započne sa ovim korisnim (i, što je za nas takođe važno, jeftinim i nezahtevnim sportom) morala bi da potekne od samih žena sa amputacijom donjih udova. Ali, stiče se utisak da su naše amputirke sasvim nepovezane, izolovane, raštrkane, bačene u privatnost i totalno marginalizovane – tako da njihovog glasa nigde nema.

Sedeća odbojkašica bez noge

Ovaj Blog teško da tu nešto može pomoći, i on će u zatucanoj srpskoj sredini biti marginalizovan i odbačen kao "perverzija", i od strane samih organizacija invalida, i od strane samih amputirki. Kao i obično, sa prljavom vodom izbacujemo i dete iz kolevke, a ništa se ne menja u pogledu emancipacije amputirki.

Već u susedstvu, u Bosni i Hercegovini, muška reprezentacija u sedećoj odbojci osvaja zlatne medalje na velikim takmičenjima. U ženskoj sedećoj odbojci, uz velike države poput SAD, Kine i Rusije, istaknuto mesto imaju i npr. ženske reprezentacije Slovenije, Mongolije i Irana. Kao što je već, izgleda, postalo pravilo – Srbije nema nigde.