Šanse za (uspešnu) vezu muškarca sa nekom amputirkom? Mislim da su šanse ekstremno male, pogotovu kada je reč o našoj sredini.
Pogledajte ovako... Ako uzmemo da u Beogradu živi dva miliona ljudi i da polovinu od toga čine žene, ispada da u našem glavnom gradu živi oko milion žena. Neka nekom muškarcu po godinama odgovara samo četvrtina, pa opet samo u Beogradu na raspolaganju ima 250.000, dakle četvrt miliona potencijalnih partnerki ženskog pola.
Po najoptimističnijim prognozama u Beogradu živi oko 800 žena-amputirki, od čega najmanje 3/4 ima sedamdeset ili više godina. Što znači da muškarac iz gornjeg primera, ako traži partnerke-amputirke u rasponu od 18-50 godina, u Beogradu na raspolaganju ima najviše 150-200 kandidatkinja za potencijalnu vezu. Kad uzmete da bar polovina od tog broja ne spada u odgovarajuću starosnu grupu, taj broj se smanjuje na 100, možda i manje.
To znači da u populaciji Beograda muškarac koji bi želeo da uđe u vezu sa nekom amputirkom ima 2500 puta manji izbor od muškarca koji ne traži amputirku. Ili, na drugi način formulisano, na svaku potencijalnu partnerku za nekog akrotomofila dolazi 2500 potencijalnih partnerki za nekoga koga ne privlače amputirke.
Tu nije kraj problema. Kad se uzme u računicu konzervativnost naše sredine i to da nije malo amputirki koje, čak i po cenu da doživotno ostanu same, ne bi želele da uđu u vezu sa muškarcem koji ima sklonost ka ženama bez udova, onda se i taj broj od 100 potencijalnih partnerki smanjuje do cifre koju samo možemo nagađati.
Ali ni tu nije kraj... Veliki broj amputirki živi potpuno povučeno i izolovano. Izlaze malo i retko, a i to najčešće samo u najbližu okolinu stanovanja. To čini da se veoma retko sreću na mestima na kojima se inače upoznaju muškarci i žene.
Mnoge od njih su siromašne i nemaju vezu sa Internetom, što znači da ni na taj način ne mogu doći u kontakt sa potencijalno zainteresovanim muškarcem. Ovo broj potencijalnih partnerki dodatno smanjuje.
A, ne, ni ovde nije kraj nevolja! Kao što je više puta rečeno na drugim mestima, veza između muškarca koga privlače amputirke i amputirke ni po čemu se suštinski ne razlikuje od svake druge intimne veze muškarca i žene. Drugim rečima, da bi takva veza bila uspešna potrebno je da se poklopi sve ono što treba da se poklopi i u svakoj drugoj vezi.
Kakve su šanse da čak i ako se upozna sa nekom amputirkom muškarac upozna baš onakvu kakva mu odgovara po svojim intelektualnim, emocionalnim, kulturnim, fizičkim i dr. karakteristikama? Reklo bi se da su toliko male da nema smisla trošiti ni reči. Pritom je veza uvek veza dvoje ljudi, što znači da dopadanje mora biti obostrano, a ovo šanse dodatno smanjuje.
Zato mislim da je traženje amputirke za ozbiljnu vezu u našim uslovima potpuno uzaludan posao za čije uspešno ostvarenje su šanse toliko male da skoro i ne postoje.
Нема коментара:
Постави коментар