Amputirke i skrivena kamera

Postoji uverenje da obožavaoci amputirki stalno prate žene kojima je neki od udova amputiran i neprestano ih snimaju. Ovakvo uverenje moglo se održavati nekada, kada je tehnika za snimanje bila mnogo manje dostupna a tajno snimanje – pogotovu videa – bilo izuzetan poduhvat. Danas, kada praktično svako u džepu ima TV studio, internet bi bio preplavljen tajnim snimcima amputirki da u ovom mitu ima makar malo istine. Ali, takvih snimaka nema.

Ova devojka bez noge nije snimljena skrivenom kamerom

Međutim, takvih snimaka jeste bilo. Da stvar bude više iznenađujuća, ovi snimci su nastali pre više od pola veka, kada bi se najmanje moglo očekivati da će neko nositi skrivenu filmsku video kameru i snimati amputirke na ulici.

Ampix (prevod)

Ovo je neznatno aktuelizovani tekst koji je 2001. napisao Majk Raunds (Mike Rounds), jedan od osnivača i suvlasnika Ampixa. To je bila ne samo najstarija i decenijama najveća organizacija koja je servisirala interese poklonika amputirki širom sveta, organizacija koja je inspirisala ogroman deo kasnijih zbivanja i potonjih kompanija vezanih za sklonost prema amputirkama, već je Ampix stajao i iza do danas najvećeg i najznačajnijeg naučnog istraživanja atrakcije ženama sa amputiranim udovima zasnovanog na realnom empirijskom materijalu.

Rouz Petra

Prevod i sve napomene u tekstu samostalni su doprinos autora ovog bloga. Neka imena u tekstu cenzurisao je, radi zaštite privatnosti pomenutih osoba, Majk Fridman, koji je prvobitno publikovao ovaj Raundsov tekst. Mada je dobar deo tih imena moguće rekonstruisati, to nije urađeno, sa izuzetkom Reja Bejkera (Ray Baker), koji je bio jedan od osnivača i čije ime nikada nije ni bilo tajna. Pisma i kratke priče iz časopisa London Life, Penthouse i Nugget, te roman A Leg to Stand On i novelu The Physicists, možete skinuti na linkovima u odeljku sa napomenama na kraju teksta.

Uvod u OverGround (prevod)

Kao žena koja je amputirka, vi ste svesni činjenice da gubitak uda može značiti više od samo fizičkog invaliditeta. To može značiti prekid veze i strah da vam je invalidnost oduzela šansu da nađete dugoročnu vezu sa pripadnikom suprotnog pola. Stoga ćete se možda iznenaditi kad saznate da postoje ljudi kojima su amputirke posebno privlačne, ali je to istina. Vaša prva reakcija na ovu informaciju može biti iznenađenje, druga gnušanje, ali verujemo da se nemamo zbog čega gnušati.

To što ona ima samo jednu nogu nekima je vrlo privlačno

Nema razloga da se osećate loše ako neko smatra da vas vaša invalidnost čini privlačnijom. Ne bi vam smetalo ako ga privlači vaše lepo lice ili vaša šarmantna ličnost. Postati amputirac je katastrofa; i većina ljudi smatra da su oni koji su amputirci manje privlačni od svih ostalih.

Jugoslavija u svetu obožavalaca amputirki

Prostor bivše Jugoslavije nikada nije imao neku zapaženu ulogu na području poklonika amputirki i uspostavljanja kontakata i odnosa. Niti su ljudi sa našeg prostora, bilo amputirke ili njihovi poklonici, imali zapažen udeo na svetskoj sceni, niti je lokalno uspostavljena neka mreža za upoznavanje.

Jugoslovenske amputirke i njihovi poklonici

Više amputirki sa prostora bivše Jugoslavije poziralo je za fotografije na nekim od sajtova kakav je Amputee World, neke su nudile i druženje bogatim poklonicima sa Zapada, i tu se njihov udeo završava.

Frantana

Uobičajeno je mišljenje da je "ruska veza" sa ženama-amputirkama počela sa Tatjanom Volkovom (Татьяна Волкова). To, zapravo, nije tačno. Na početku svega bila je druga Tatjana – Tatjana Mjasnikova (Татьяна Мясникова). Za one nešto starije, koji se još sećaju, dovoljno je reći da je na početku ruske amputirske priče bila – Frantana.

Originalni logo agencije Frantana

Bila je to jedna od bezbroj agencija za upoznavanje u Rusiji. Sasvim obična agencija, koja nikakve veze nije imala sa amputirkama. Vlasnica agencija bila je Tatjana Mjasnikova, koja je tvrdila da je bila producentkinja igranih filmova i da joj je ta agencija bila uzgredan posao.

Mjasnikova kaže: "Ranije sam imala agenciju koja se bavila zdravim ženama. Bila je mala, ali prilično kvalitetna. Bila je to agencija sa dobrom reputacijom. Sada mnogo mojih žena živi širom sveta. Stvorile su divne porodice i rodile lepu i pametnu decu i usrećile svoje muževe. Vidite, to je bilo moje iskustvo rada sa strancima."

A onda je nastala Frantana.

Neka reč o istoriji (najava)

Ovaj blog se i do sada bavio istorijom devotee fenomena i važnim ličnostima i zbivanjima iz prošlog i s početka ovog veka. Nekada se najvećim autoritetom na polju devotee istorije s razlogom smatrao Majk D. Fridman. Otkrivši kod sebe sklonost ka amputirkama, on je 70-ih godina prošlog veka krenuo da istražuje.

Tatjana Volkova

Njegovo istraživanje bilo je manje teorijske prirode (mada je u teoriji sam Fridman bio poklonik "teorije otiska", o čemu smo nešto pisali u odeljku Teorija na našem sajtu), više tako što je uspostavljao kontakte sa svakim ko je imao ovakvu sklonost, kao i sa svakom amputirkom koja je na neki način ispoljavala interesovanje ili aktivizam na tom polju.

Upoznavši tokom skoro pola veka stotine i stotine realnih ljudi, kako amputirki tako i njihovih poklonika, Fridman je postao živa enciklopedija devotee fenomena, neko ko je imao jedinstven uvid u iskustva, stranputice, razmišljanja, strahove i nade bezmalo svih ljudi na američkoj "sceni".

Novi izgled sajta "Akrotomofilija"

Sajt Akrotomofilija prebačen je na novu Google Sites platformu. Vizuelno se sajt veoma razlikuje od starog jer se i nova Google platforma isto toliko razlikuje. Sadržaj sajta ostao je isti, uz neznatna ažuriranja koja je iziskivao protok vremena. Najveće preimućstvo nove platforme jeste to što se sajt sada može čitati i na pametnim telefonima i drugim mobilnim uređajima. 

Akrotomofilija Sajt

Najzahtevniji posao bilo je ažuriranje internet linkova koji, uz svega nekoliko izuzetaka, više nisu bili funkcionalni. Ovakva količina sadržaja koji su nestali sa interneta, koliko god da smo svesni dinamične prirode ovog medija, ipak je bila iznenađenje. Veliki broj izgubljenih sadržaja nadoknađen je uz pomoć servisa Web Archive, ali mnogi nisu ni tako mogli biti obnovljeni.

Otkud toliko prelepih amputirki?

Znate li šta je to ES? To je skraćenica za electronic surgery, fotomanipulaciju gde se fotografija žene koja nije amputirka prepravlja tako da izgleda kao da su joj neki od udova amputirani. Ogromna većina ES fotografija su grube i sirove i niko se ne može prevariti da su realne. No, neke deluju sasvim stvarno.

Lepotica bez noge na bazenu

Majk Fridman je imao savet: "Ako deluje suviše lepo da bi bilo istinito – onda nije istinito". Fridmanov savet više ne važi.

Majk Fridman o skupu u Rusiji 1999. (prevod)

Krajem prošlog i početkom ovog veka Tatjana Volkova (Татьяна Волкова) organizovala je u Rusiji skupove ruskih amputirki i muškaraca kojima se sviđaju amputirke. Prvi skup održan je u St. Petersburgu 1998. godine; drugi u St. Petersburgu i Moskvi aprila 1999. godine; treći u Sočiju, takođe 1999; četvrti, pod nazivom „Jesen u Rusiji”, organizovan je 2000. u Moskvi; peti, i poslednji, upriličen je 7-11. jula 2001. u Gelendžiku, letovalištu na Crnom moru.

Retka javno dostupna Fridmanova
fotografija snimljena na amp-devo
skupu u Moskvi  (april, 1999. god)
Ovo je Irina, prvi model T. Volkove

Amerikanac Majk Fridman (Mike D. Freedman) prisustvovao je drugom i trećem skupu, a o drugom, održanom u aprilu 1999, napisao je iscrpan i duhovit izveštaj, koji je i zanimljivo svedočanstvo o Rusiji tog vremena. Kompletan prevod tog teksta objavljujemo ovde, kao jedinstveno svedočenje o duhu jednog vremena koji se neće ponoviti. Tekst je propraćen nizom napomena, kako bi se čitalac bolje snašao i lakše ga razumeo.

Ampdevo „zajednica” bila je iluzija

Da je amputee devotee pokret suštinski propao i sveo se na gledanje videa i fotografija već je bilo reči i na ovom blogu, i na sajtu. Ono što će sada biti osporeno je samo postojanje tzv. devotee zajednice. Ne u tom smislu da ona više ne postoji, nego da nikad nije ni postojala.

Fotografija iz časopisa "Flamingo"

Šta je sa Kerol Dejvis? Je li živa? Šta je sa Tatjanom Volkovom? Je li živa? Šta je sa Džemom Benet? Je li živa? Šta je sa Ronom Džonsom? Je li živ? Šta je sa Majkom D. Fridmanom? Je li živ?

„Dobri” i „zli” devotees

Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.

The Good, the bad, and...?

Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.

Brazilke, amputirane i srećne

Internet je prepun fotografija mladih žena iz Brazila koje nemaju nogu ili ruku. One se često nesputano sunčaju i kupaju na plaži, hodaju gradom sa štakama odevene u kratku suknju ispod koje im viri patrljak noge ili nose majice sa bretelama i ne skrivaju patrljak amputirane ruke.

Mlada Brazilka sa amputiranom nogom

Ovde nije reč o specijalnim fotografijama za "obožavaoce amputirki" nego o običnim ličnim albumima koji  su publikovani na društvenim mrežama kakve su Facebook, MySpace ili Orcut. Nisu to fotografije nastale poziranjem već slike iz svakodnevnog života.

Tajna jedne noge

Kad negde sretnemo ženu ispod čije suknje je samo jedna noga, u čemu je njena tajna?

Pre svega, noge su parni organi. Lepota ženskih nogu je zato obično podeljena na dve noge. Posmatrač nikako ne može da koncentriše pogled na samo jednu nogu, on automatski luta i ka onoj drugoj. Zbog toga, na neki način, uživanje u lepoti ženske noge nikad nije sasvim usredsređeno.

Zašto su jednonoge privlačne?

Žene intuitivno ovo shvataju. Foto modeli na izazovnim fotografijama veoma često zauzimaju poze tako da im je samo jedna noga u prvom planu ili, čak, takve da se druga noga uopšte ne vidi. Kad žena ima samo jednu nogu onda je sva pažnja usmerena samo na tu jedinu nogu i njenu lepotu.

Miss Landmine 2009.

Izvor fotografije: fabrica.it

O prvom izboru jednonoge mis, održanom 2008, već je bilo reči u članku Miss Landmine. Ovo takmičenje, koje se u praksi svodi na izbor najlepše žene bez noge, postalo je već tradicionalno. Tako je za Miss Landmine 2009. izabrana prelepa Sopheap Dos iz Kambodže, devojka kojoj je leva noga amputirana visoko iznad kolena. Po već ustaljenom običaju, pobednica je kao nagradu dobila savremenu protezu.

Jednonoga ili bez noge?

Žene kojima je jedna noga amputirana dele se u dve grupe: žene bez noge i jednonoge žene. Na prvi pogled ovo je jedno te isto, ali samo na prvi pogled. Razlika je u načinu na koji žena sa amputiranom nogom doživljava sebe.

Dilema žene bez noge:
proteza ili štake?

Žena bez noge sebe vidi prevashodno kao nekoga ko je izgubio nogu, kao osobu sa nedostatkom. U skladu s tim, žena bez noge nastoji na što je moguće bolji način, funkcionalno i estetski, da protezom zameni nogu koja joj nedostaje. Ovome se nema šta zameriti u slučaju kad je takva protetska nadoknada funkcionalna, efikasna i udobna.

Amputirke u stripovima

Na sajtu Acrotomophilia dodat je, u poglavlju Umetnost, tekst posvećen načinu na koji su žene amputirke prikazane u stripovima.

Strip je bio prvi medij u kome je bez ostatka prepoznata jedinstvena lepota onih žena kojima su neki od udova amputirani. Svojevrsna mala revolucija koja je na delu, ona koja je u našem vremenu revalorizovala i afirmisala šarm amputirki, samo je sledila ono čemu su u umetnosti stripa odavno ucrtani temelji. Amputirka je u stripovima bezmalo uvek prikazana kao izuzetno zgodna i naglašeno erotična. Ona skoro nikada nije jadna i nemoćna, već je često najsposobniji lik.

Ženska monopodija i novi sajt

Koristim priliku da sve posetioce ovog bloga obavestim da je otvoren novi sajt "Tražim ženu bez noge".

Mada je sajt relevantan za sve amputirce, kao i ostale ljude koje zanima problematika amputacije, ceo sajt je u prvom redu neka vrsta eseja posvećenog fenomenu žene bez noge, odnosno onome što sam nazvao ženska monopodija.

Savremena jednonoga žena

Po mom mišljenju, odsustvo jedne noge kod žene ne može se u našem vremenu sagledavati samo kroz problematiku amputacije i rehabilitacije. Amputacija je primarno hirurški, medicinski problem, dok je rehabilitacija orijentisana samo na područje invalidnosti. Oba su odviše uska da bi obuhvatili svu kompleksnost fenomena jednonoge žene.

Miss Landmine 2008.

Da li možete da zamislite takmičenje za izbor lepotice na kome učestvuju isključivo žene bez noge? Verovatno ne možete, ali nema ni potrebe da zamišljate pošto je takvo takmičenje za mis upravo održano. Juče je jednonoga Agusta Urika (31) iz Angole zvanično krunisana kao prva svetska Miss Landmine. Vesti i fotografije o ovom događaju možete naći, recimo, na sajtu Fox News, koji je izveštaj sačinio uz pomoć agencije Associated Press.

Inicijativa za ovo takmičenje potekla je od organizacije Miss Landmine i primarna namera je bila da se i na taj način ukaže svetu na opasnost od nagaznih mina, nešto sa čime će se još decenijama suočavati i dobar deo prostora bivše Jugoslavije.

Grindhouse

Za nekoliko dana, 6. aprila, održaće se premijera dvodelnog filma "Grindhouse" (o kome je već bilo reči ovde) u režiji Kventina Tarantina i Roberta Rodrigeza. U Rodrigezovoj "polovini" filma, pod naslovom "Planet Terror", pojavljuje se zavodljiva plesačica po imenu Cherry Darling (igra je Rose McGowan) koja ostaje bez desne noge i posle toga umesto proteze počinje da, kao štulu, nosi – mitraljez.

Ovaj štula-mitraljez već je izazvao bezbroj polemika i rasprava, a jedno od za nas najinteresantnijih stanovišta izneto je u Web magazinu "Voices of American Sexuality".

Glumice-amputirke – danas

U naše vreme aktivan je veći broj glumica-amputirki. Ovde nije reč o glumicama kojima se desilo da postanu amputirke, nego prvenstveno o amputirkama koje su postale glumice.

Anita Holander je glumica bez noge

Sa izuzetkom Ejmi Mulins, američke amputirke bez obe noge do ispod kolena, koja je osim što je glumica i manekenka, foto model, paraolimpijska atletičarka, te pisac knjiga o samopouzdanju i ženskoj lepoti – amputirke su neku zapaženiju glumačku karijeru ostvarile jedino na pozorišnim daskama.