Žene kojima je jedna noga amputirana dele se u dve grupe: žene bez noge i jednonoge žene. Na prvi pogled ovo je jedno te isto, ali samo na prvi pogled. Razlika je u načinu na koji žena sa amputiranom nogom doživljava sebe.
Žena bez noge sebe vidi prevashodno kao nekoga ko je izgubio nogu, kao osobu sa nedostatkom. U skladu s tim, žena bez noge nastoji na što je moguće bolji način, funkcionalno i estetski, da protezom zameni nogu koja joj nedostaje. Ovome se nema šta zameriti u slučaju kad je takva protetska nadoknada funkcionalna, efikasna i udobna.
Međutim, nije malo žena bez noge koje nose protezu i onda kada im je ona vrlo neudobna i zadaje im bolove i ozbiljne neugodnosti. Nije retkost da ovakve žene nikada ne izlaze bez proteze i, ako u nekom periodu ne mogu da je nose, one uopšte ne izlaze iz kuće. Žene bez noge, samim tim, gotovo nikad ne odlaze na plažu i slična mesta na kojima bi se otvoreno pokazalo da nemaju nogu.
Jednonoga žena, pak, sebe prihvata takvom kakva jeste, ona je sama za sebe žena sa jednom nogom. Jednonoga žena to što ima samo jednu nogu doživljava kao normalno stanje, a u svom telu se oseća ugodno i zadovoljna je njime. Jednonoga žena, isto kao i žene bez noge, nastoji da u najvećoj mogućoj meri može da čini ono što i žene sa dve noge. Ali strategija kojom jednonoga žena to postiže veoma često nije protetska zamena za amputiranu nogu. Pošto nema nikakav problem da se u javnosti pojavljuje sa samo jednom nogom, jednonoga žena često odlučuje da, umesto proteze, koristi štake, kao udobnije, jeftinije i praktičnije rešenje. Na neki način bi se moglo reći da ono što je ženama bez noge proteza, to su štake za jednonogu ženu. Ovo najvećim delom važi, čak i u svetlu činjenice da neke žene bez noge ponekad izlaze i sa štakama, isto kao što i neke jednonoge žene povremeno izlaze sa protezom.
Mnoge jednonoge žene nisu svojom voljom prestale da budu tek žene bez noge. Mnoge od njih suočile su se sa činjenicom da ne mogu da nose protezu. Posle dugotrajne i teške borbe u sebi prelomile su da počnu da izlaze sa štakama. A vremenom su se sasvim srodile sa svojim stanjem i prilagodile mu se u toj meri da ga više i ne doživljavaju kao hendikep. Samo je veoma mali broj žena ubrzo posle amputacije otkrio da se i u telu koje ima samo jednu nogu osećaju dobro i prijatno. Za veliku većinu njih taj put je bio dug, mučan i bolan.
Jednonoga hoda sa štakama |
Kad negde na ulici sretnete ženu koja nema nogu kako hoda sa štakama, bez greške možete odmah prepoznati je li to tek žena bez noge ili emancipovana jednonoga žena. Žena bez noge se sa štakama kreće s mukom i nezgrapno. Po pravilu ima tužan izraz lica i deluje kao neko kome su sve lađe potonule. Jednonoga žena se, pak, sa štakama kreće lako, sigurno i graciozno. Često je atraktivno odevena i doterana, izraz lica joj je ne retko veseo i optimističan, ostavlja utisak snage i samopouzdanja, a nije tako retko da jednonoge žene nose i cipelu sa visokom potpeticom na svojoj jedinoj nozi.
Mada, verovatno, velika većina jednonogih žena koristi za kretanje isključivo štake, nipošto ne znači da nema i jednonogih žena koje nose protezu, ponekad i onih kojima je proteza glavni nadomestak za izgubljenu nogu. Bitna razlika u odnosu na ženu bez noge je u tome što će jednonoga žena koristiti protezu uvek kad joj je to udobnije i zgodnije, ali neće imati nikakav problem da izađe sa štakama svaki put kad su joj one praktičnije od proteze. Suština je u tome da se, za razliku od žene bez noge, jednonoga žena oseća sa samo jednom nogom sasvim dobro i ugodno.
Zahvaljujući takvom stavu jednonoga žena ima slobodu izbora. Neke od njih su tu slobodu iskoristile tako da su odabrale isključivo kretanje na štakama, druge su se odlučile primarno za protezu. Ali šta god da su odabrale, njihova odluka se zasniva na tome šta im je udobnije i praktičnije, a ne na želji da prikriju to da im nedostaje noga. Zato jednonogim ženama najčešće ni odlazak na plažu ne predstavlja nikakav problem.
Jasno je da muškarcima kojima se naročito sviđaju baš žene kojima je amputirana noga zapravo odgovara da budu u vezi sa jednonogom ženom, a ne sa ženom bez noge. Jedan od razloga je to što muškarcu imponuje snaga, samopouzdanje i optimizam jednonoge žene. Drugi razlog je to što su nekome kome se posebno sviđaju žene koje nemaju nogu one obično mnogo atraktivnije onda kad ne nose protezu i hodaju sa štakama. Osim toga, ženama bez noge je, po pravilu, neprihvatljivo da budu sa muškarcem kome se sviđaju žene kojima je amputirana noga. Velikoj većini jednonogih žena takva sklonost ne samo da ni malo ne smeta, nego često i one same više vole da budu u vezi baš sa muškarcem kome se veoma sviđaju onakve kakve jesu.
hehe that is me.
ОдговориИзбришиthis is me. what comment mean?
ОдговориИзбришиHello Awitan, I'm glad that you are here, on my blog. :)
ОдговориИзбришиThe main idea in this article is that there exist a subtle difference between the terms "a woman without a leg" and "an one-legged woman". A woman without a leg is someone who is primarily lost a part of the body. An one-legged woman is someone who is in the first place strong, positive and very well accommodated to her situation. Your picture is an illustration how an one-legged woman can be positive and great.
BTW, I don't understand why you rejected my friendship request on Facebook? ;)