Zašto više ne srećemo žene bez noge?

Pre 40 ili 50 godina tokom skoro svakog odlaska u centar grada mogao se sresti neki muškarac bez noge koji hoda pomoću štaka. Žene bez noge su se i tada viđale mnogo ređe, ali otprilike jednom u dva meseca mogla se videti neka relativno atraktivna žena bez jedne noge kako hoda sa štakama.

Žena bez noge snimljena 70-ih godina

Sada se u gradu ni za 10 godina ne sreće neka žena bez noge, a u tom periodu možda možete sresti jednog ili dvojicu muškaraca bez noge. U članku Amputirke i skrivena kamera bavili smo se samo jednom stranom problema. Druga strana je da žene bez noge na javnim mestima više niko ne snima i zato što se žene bez noge više ne mogu ni sresti na javnim mestima

Šta se tako drastično promenilo pa je sada verovatnoća da na ulici sretnete ženu bez jedne noge koja hoda sa štakama tek neznatno veća od verovatnoće da sretnete kentaura?

"Fine" video

O "Fine" videu je već bilo reči u postu Amputirke i skrivena kamera. Nema tome sada nešto bitno da se doda, reč je o videu gde je na gradskim ulicama skrivenom filmskom kamerom bila snimljena atraktivna mlada žena kojoj je desna noga bila amputirana i koja je skoro uvek nosila kratke suknje, hodala sa štakama a na svojoj jedinoj nozi je uvek nosila obuću sa visokom potpeticom i najlon čarapu. Prepoznato je da je video snimljen u Nemačkoj, najverovatnije krajem 60-ih ili ranih 70-ih godina.

Kliknite na sliku za punu rezoluciju

Razlog za ovaj novi post jeste rekonstrukcija četiri frejma iz tog videa pomoću AI alata. Ova rekonstrukcija je bila veoma zahtevan zadatak jer je sâm video veoma lošeg kvaliteta i pojedinačni frejmovi su skoro neraspoznatljivi.

Amputirke i skrivena kamera

Postoji uverenje da obožavaoci amputirki stalno prate žene kojima je neki od udova amputiran i neprestano ih snimaju. Ovakvo uverenje moglo se održavati nekada, kada je tehnika za snimanje bila mnogo manje dostupna a tajno snimanje – pogotovu videa – bilo izuzetan poduhvat. Danas, kada praktično svako u džepu ima TV studio, internet bi bio preplavljen tajnim snimcima amputirki da u ovom mitu ima makar malo istine. Ali, takvih snimaka nema.

Ova devojka bez noge nije snimljena skrivenom kamerom

Međutim, takvih snimaka jeste bilo. Da stvar bude više iznenađujuća, ovi snimci su nastali pre više od pola veka, kada bi se najmanje moglo očekivati da će neko nositi skrivenu filmsku video kameru i snimati amputirke na ulici.

Ampix (prevod)

Ovo je neznatno aktuelizovani tekst koji je 2001. napisao Majk Raunds (Mike Rounds), jedan od osnivača i suvlasnika Ampixa. To je bila ne samo najstarija i decenijama najveća organizacija koja je servisirala interese poklonika amputirki širom sveta, organizacija koja je inspirisala ogroman deo kasnijih zbivanja i potonjih kompanija vezanih za sklonost prema amputirkama, već je Ampix stajao i iza do danas najvećeg i najznačajnijeg naučnog istraživanja atrakcije ženama sa amputiranim udovima zasnovanog na realnom empirijskom materijalu.

Rouz Petra

Prevod i sve napomene u tekstu samostalni su doprinos autora ovog bloga. Neka imena u tekstu cenzurisao je, radi zaštite privatnosti pomenutih osoba, Majk Fridman, koji je prvobitno publikovao ovaj Raundsov tekst. Mada je dobar deo tih imena moguće rekonstruisati, to nije urađeno, sa izuzetkom Reja Bejkera (Ray Baker), koji je bio jedan od osnivača i čije ime nikada nije ni bilo tajna. Pisma i kratke priče iz časopisa London Life, Penthouse i Nugget, te roman A Leg to Stand On i novelu The Physicists, možete skinuti na linkovima u odeljku sa napomenama na kraju teksta.

Uvod u OverGround (prevod)

Kao žena koja je amputirka, vi ste svesni činjenice da gubitak uda može značiti više od samo fizičkog invaliditeta. To može značiti prekid veze i strah da vam je invalidnost oduzela šansu da nađete dugoročnu vezu sa pripadnikom suprotnog pola. Stoga ćete se možda iznenaditi kad saznate da postoje ljudi kojima su amputirke posebno privlačne, ali je to istina. Vaša prva reakcija na ovu informaciju može biti iznenađenje, druga gnušanje, ali verujemo da se nemamo zbog čega gnušati.

To što ona ima samo jednu nogu nekima je vrlo privlačno

Nema razloga da se osećate loše ako neko smatra da vas vaša invalidnost čini privlačnijom. Ne bi vam smetalo ako ga privlači vaše lepo lice ili vaša šarmantna ličnost. Postati amputirac je katastrofa; i većina ljudi smatra da su oni koji su amputirci manje privlačni od svih ostalih.

Jugoslavija u svetu obožavalaca amputirki

Prostor bivše Jugoslavije nikada nije imao neku zapaženu ulogu na području poklonika amputirki i uspostavljanja kontakata i odnosa. Niti su ljudi sa našeg prostora, bilo amputirke ili njihovi poklonici, imali zapažen udeo na svetskoj sceni, niti je lokalno uspostavljena neka mreža za upoznavanje.

Jugoslovenske amputirke i njihovi poklonici

Više amputirki sa prostora bivše Jugoslavije poziralo je za fotografije na nekim od sajtova kakav je Amputee World, neke su nudile i druženje bogatim poklonicima sa Zapada, i tu se njihov udeo završava.

Frantana

Uobičajeno je mišljenje da je "ruska veza" sa ženama-amputirkama počela sa Tatjanom Volkovom (Татьяна Волкова). To, zapravo, nije tačno. Na početku svega bila je druga Tatjana – Tatjana Mjasnikova (Татьяна Мясникова). Za one nešto starije, koji se još sećaju, dovoljno je reći da je na početku ruske amputirske priče bila – Frantana.

Originalni logo agencije Frantana

Bila je to jedna od bezbroj agencija za upoznavanje u Rusiji. Sasvim obična agencija, koja nikakve veze nije imala sa amputirkama. Vlasnica agencija bila je Tatjana Mjasnikova, koja je tvrdila da je bila producentkinja igranih filmova i da joj je ta agencija bila uzgredan posao.

Mjasnikova kaže: "Ranije sam imala agenciju koja se bavila zdravim ženama. Bila je mala, ali prilično kvalitetna. Bila je to agencija sa dobrom reputacijom. Sada mnogo mojih žena živi širom sveta. Stvorile su divne porodice i rodile lepu i pametnu decu i usrećile svoje muževe. Vidite, to je bilo moje iskustvo rada sa strancima."

A onda je nastala Frantana.

In Memoriam: Aleks Amputirac (1970 - 2023)

Ako je i sama devotee zajednica supkultura – a jeste – onda je Aleks Amputirac (Amputee Alex) bio supkultura unutar te supkulture. Aleks – aktivista, webmaster, fotograf, slikar, tatu majstor, kuvar, svetski putnik, pisac, avanturista... I, iznad svega, amputirac. Mada je stalno opširno pisao o sebi, niko nije tačno znao šta je od svega istina a šta plod mašte. To dvoje se kod Aleksa stalno mešalo i preplitalo.

Niko nije tačno znao ni zašto je bio amputirac. Aleksu je prvo amputirana leva noga ispod kolena, zatim ista noga iznad kolena, potom desna ruka ispod lakta, onda desna noga ispod kolena i, na kraju, ta mu je noga amputirana iznad kolena. Negde u međuvremenu su mu u dva navrata amputirani i delovi domalog prsta na jedinom preostalom udu, na levoj ruci.

Neka reč o istoriji (najava)

Ovaj blog se i do sada bavio istorijom devotee fenomena i važnim ličnostima i zbivanjima iz prošlog i s početka ovog veka. Nekada se najvećim autoritetom na polju devotee istorije s razlogom smatrao Majk D. Fridman. Otkrivši kod sebe sklonost ka amputirkama, on je 70-ih godina prošlog veka krenuo da istražuje.

Tatjana Volkova

Njegovo istraživanje bilo je manje teorijske prirode (mada je u teoriji sam Fridman bio poklonik "teorije otiska", o čemu smo nešto pisali u odeljku Teorija na našem sajtu), više tako što je uspostavljao kontakte sa svakim ko je imao ovakvu sklonost, kao i sa svakom amputirkom koja je na neki način ispoljavala interesovanje ili aktivizam na tom polju.

Upoznavši tokom skoro pola veka stotine i stotine realnih ljudi, kako amputirki tako i njihovih poklonika, Fridman je postao živa enciklopedija devotee fenomena, neko ko je imao jedinstven uvid u iskustva, stranputice, razmišljanja, strahove i nade bezmalo svih ljudi na američkoj "sceni".

Novi izgled sajta "Akrotomofilija"

Sajt Akrotomofilija prebačen je na novu Google Sites platformu. Vizuelno se sajt veoma razlikuje od starog jer se i nova Google platforma isto toliko razlikuje. Sadržaj sajta ostao je isti, uz neznatna ažuriranja koja je iziskivao protok vremena. Najveće preimućstvo nove platforme jeste to što se sajt sada može čitati i na pametnim telefonima i drugim mobilnim uređajima. 

Akrotomofilija Sajt

Najzahtevniji posao bilo je ažuriranje internet linkova koji, uz svega nekoliko izuzetaka, više nisu bili funkcionalni. Ovakva količina sadržaja koji su nestali sa interneta, koliko god da smo svesni dinamične prirode ovog medija, ipak je bila iznenađenje. Veliki broj izgubljenih sadržaja nadoknađen je uz pomoć servisa Web Archive, ali mnogi nisu ni tako mogli biti obnovljeni.

Otkud toliko prelepih amputirki?

Znate li šta je to ES? To je skraćenica za electronic surgery, fotomanipulaciju gde se fotografija žene koja nije amputirka prepravlja tako da izgleda kao da su joj neki od udova amputirani. Ogromna većina ES fotografija su grube i sirove i niko se ne može prevariti da su realne. No, neke deluju sasvim stvarno.

Lepotica bez noge na bazenu

Majk Fridman je imao savet: "Ako deluje suviše lepo da bi bilo istinito – onda nije istinito". Fridmanov savet više ne važi.

Majk Fridman o skupu u Rusiji 1999. (prevod)

Krajem prošlog i početkom ovog veka Tatjana Volkova (Татьяна Волкова) organizovala je u Rusiji skupove ruskih amputirki i muškaraca kojima se sviđaju amputirke. Prvi skup održan je u St. Petersburgu 1998. godine; drugi u St. Petersburgu i Moskvi aprila 1999. godine; treći u Sočiju, takođe 1999; četvrti, pod nazivom „Jesen u Rusiji”, organizovan je 2000. u Moskvi; peti, i poslednji, upriličen je 7-11. jula 2001. u Gelendžiku, letovalištu na Crnom moru.

Retka javno dostupna Fridmanova
fotografija snimljena na amp-devo
skupu u Moskvi  (april, 1999. god)
Ovo je Irina, prvi model T. Volkove

Amerikanac Majk Fridman (Mike D. Freedman) prisustvovao je drugom i trećem skupu, a o drugom, održanom u aprilu 1999, napisao je iscrpan i duhovit izveštaj, koji je i zanimljivo svedočanstvo o Rusiji tog vremena. Kompletan prevod tog teksta objavljujemo ovde, kao jedinstveno svedočenje o duhu jednog vremena koji se neće ponoviti. Tekst je propraćen nizom napomena, kako bi se čitalac bolje snašao i lakše ga razumeo.

Ampdevo „zajednica” bila je iluzija

Da je amputee devotee pokret suštinski propao i sveo se na gledanje videa i fotografija već je bilo reči i na ovom blogu, i na sajtu. Ono što će sada biti osporeno je samo postojanje tzv. devotee zajednice. Ne u tom smislu da ona više ne postoji, nego da nikad nije ni postojala.

Fotografija iz časopisa "Flamingo"

Šta je sa Kerol Dejvis? Je li živa? Šta je sa Tatjanom Volkovom? Je li živa? Šta je sa Džemom Benet? Je li živa? Šta je sa Ronom Džonsom? Je li živ? Šta je sa Majkom D. Fridmanom? Je li živ?

„Dobri” i „zli” devotees

Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.

The Good, the bad, and...?

Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.