Frantana

Uobičajeno je mišljenje da je "ruska veza" sa ženama-amputirkama počela sa Tatjanom Volkovom (Татьяна Волкова). To, zapravo, nije tačno. Na početku svega bila je druga Tatjana – Tatjana Mjasnikova (Татьяна Мясникова). Za one nešto starije, koji se još sećaju, dovoljno je reći da je na početku ruske amputirske priče bila – Frantana.

Originalni logo agencije Frantana

Bila je to jedna od bezbroj agencija za upoznavanje u Rusiji. Sasvim obična agencija, koja nikakve veze nije imala sa amputirkama. Vlasnica agencija bila je Tatjana Mjasnikova, koja je tvrdila da je bila producentkinja igranih filmova i da joj je ta agencija bila uzgredan posao.

Mjasnikova kaže: "Ranije sam imala agenciju koja se bavila zdravim ženama. Bila je mala, ali prilično kvalitetna. Bila je to agencija sa dobrom reputacijom. Sada mnogo mojih žena živi širom sveta. Stvorile su divne porodice i rodile lepu i pametnu decu i usrećile svoje muževe. Vidite, to je bilo moje iskustvo rada sa strancima."

A onda je nastala Frantana.

„Dobri” i „zli” devotees

Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.

The Good, the bad, and...?

Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.

Jednonoga prostitutka?

Jedna od najupečatljivijih rečenica, koja se našla na bezmalo svim top listama filmskih citata, je ona Džeka Dosona (igra ga Leonardo di Kaprio) u filmu "Titanik", o jednonogoj prostitutki koja mu je bila model za crteže.

Nije se u scenariju ovog Kameronovog filma ta mala epizoda našla tek tako. Naime, atraktivna i neobično tražena jednonoga prostitutka iz Pariza jedno je od najpopularnijih opštih mesta s početka prošlog veka.

Zašto baš amputirke?

Na pitanje "zašto su za neke ljude amputirke posebno privlačne?" moglo bi se odgovoriti isto kao i na početku prethodne "kolumne" – a zašto ne bi bile?

Ljudi imaju veoma različite afinitete kada je reč o izboru partnera. Neke muškarce naročito privlače krupne žene, neke privlače one sitne; nekima su atraktivnije visoke, a nekima niske... Neki muškarci vole veoma mršave, a neki drugi veoma debele žene. Generalno, ne vidi se da ima ičega neobičnog u posebnoj privlačnosti bilo koje karakteristike normalnog ženskog tela.

Mogu li amputirke biti privlačne?

Na naslovno pitanje bi se moglo odgovoriti protivpitanjem – a zašto ne bi bile?

Da li neku, inače veoma atraktivnu i privlačnu ženu, amputacija nekog uda može učiniti sasvim neprivlačnom i nepoželjnom? Meni to ne izgleda kao mnogo verovatno.

Fundamentalno mimoilaženje

Svakoga dana čitamo u srpskim medijima o velikoj diskriminaciji invalida. Invalidi su u velikom broju bez posla, invalidi su bez sredstava za život, invalidi su bačeni na margine društva, invalide izbegava okolina... Ovo su, otprilike, tipične tvrdnje iz tih napisa.

Žene-amputirke, žene kojima nedostaje noga, ruka, ili više udova – i one su invalidi. Kako je moguće i da li je moguće da takve žene ne žele da iskoriste priliku da izađu iz nekakvog invalidskog zabrana koji postoji u Srbiji?

Kako je moguće da muškarci kojima se sviđaju takve žene godinama ne uspevaju da nađu ni jednu? Kako je moguće da daju oglase po raznim medijima i da po pravilu ne dobijaju ni jedan jedini odgovor?

Nekoliko uvodnih reči

Ovde neće biti reči o elementarnim pitanjima vezanim za sklonost ka amputirkama. Ko želi da se upozna s osnovama ove teme treba da poseti sajtove Akrotomofilija i Tražim devojku bez noge.

Ovde će više biti prisutna lična meditacija o različitim aspektima i problemima vezanim za sklonost ka ženama-amputirkama, te ličnim iskustvima i pogledima na ovu vrstu ženske privlačnosti o kojoj se kod nas skoro ništa ne zna.