Jugoslavija u svetu obožavalaca amputirki

Prostor bivše Jugoslavije nikada nije imao neku zapaženu ulogu na području poklonika amputirki i uspostavljanja kontakata i odnosa. Niti su ljudi sa našeg prostora, bilo amputirke ili njihovi poklonici, imali zapažen udeo na svetskoj sceni, niti je lokalno uspostavljena neka mreža za upoznavanje.

Jugoslovenske amputirke i njihovi poklonici

Više amputirki sa prostora bivše Jugoslavije poziralo je za fotografije na nekim od sajtova kakav je Amputee World, neke su nudile i druženje bogatim poklonicima sa Zapada, i tu se njihov udeo završava.

Frantana

Uobičajeno je mišljenje da je "ruska veza" sa ženama-amputirkama počela sa Tatjanom Volkovom (Татьяна Волкова). To, zapravo, nije tačno. Na početku svega bila je druga Tatjana – Tatjana Mjasnikova (Татьяна Мясникова). Za one nešto starije, koji se još sećaju, dovoljno je reći da je na početku ruske amputirske priče bila – Frantana.

Originalni logo agencije Frantana

Bila je to jedna od bezbroj agencija za upoznavanje u Rusiji. Sasvim obična agencija, koja nikakve veze nije imala sa amputirkama. Vlasnica agencija bila je Tatjana Mjasnikova, koja je tvrdila da je bila producentkinja igranih filmova i da joj je ta agencija bila uzgredan posao.

Mjasnikova kaže: "Ranije sam imala agenciju koja se bavila zdravim ženama. Bila je mala, ali prilično kvalitetna. Bila je to agencija sa dobrom reputacijom. Sada mnogo mojih žena živi širom sveta. Stvorile su divne porodice i rodile lepu i pametnu decu i usrećile svoje muževe. Vidite, to je bilo moje iskustvo rada sa strancima."

A onda je nastala Frantana.

Majk Fridman o skupu u Rusiji 1999. (prevod)

Krajem prošlog i početkom ovog veka Tatjana Volkova (Татьяна Волкова) organizovala je u Rusiji skupove ruskih amputirki i muškaraca kojima se sviđaju amputirke. Prvi skup održan je u St. Petersburgu 1998. godine; drugi u St. Petersburgu i Moskvi aprila 1999. godine; treći u Sočiju, takođe 1999; četvrti, pod nazivom „Jesen u Rusiji”, organizovan je 2000. u Moskvi; peti, i poslednji, upriličen je 7-11. jula 2001. u Gelendžiku, letovalištu na Crnom moru.

Retka javno dostupna Fridmanova
fotografija snimljena na amp-devo
skupu u Moskvi  (april, 1999. god)
Ovo je Irina, prvi model T. Volkove

Amerikanac Majk Fridman (Mike D. Freedman) prisustvovao je drugom i trećem skupu, a o drugom, održanom u aprilu 1999, napisao je iscrpan i duhovit izveštaj, koji je i zanimljivo svedočanstvo o Rusiji tog vremena. Kompletan prevod tog teksta objavljujemo ovde, kao jedinstveno svedočenje o duhu jednog vremena koji se neće ponoviti. Tekst je propraćen nizom napomena, kako bi se čitalac bolje snašao i lakše ga razumeo.

Ampdevo „zajednica” bila je iluzija

Da je amputee devotee pokret suštinski propao i sveo se na gledanje videa i fotografija već je bilo reči i na ovom blogu, i na sajtu. Ono što će sada biti osporeno je samo postojanje tzv. devotee zajednice. Ne u tom smislu da ona više ne postoji, nego da nikad nije ni postojala.

Fotografija iz časopisa "Flamingo"

Šta je sa Kerol Dejvis? Je li živa? Šta je sa Tatjanom Volkovom? Je li živa? Šta je sa Džemom Benet? Je li živa? Šta je sa Ronom Džonsom? Je li živ? Šta je sa Majkom D. Fridmanom? Je li živ?

Šanse za vezu sa amputirkom?

Šanse za (uspešnu) vezu muškarca sa nekom amputirkom? Mislim da su šanse ekstremno male, pogotovu kada je reč o našoj sredini.

Pogledajte ovako... Ako uzmemo da u Beogradu živi dva miliona ljudi i da polovinu od toga čine žene, ispada da u našem glavnom gradu živi oko milion žena. Neka nekom muškarcu po godinama odgovara samo četvrtina, pa opet samo u Beogradu na raspolaganju ima 250.000, dakle četvrt miliona potencijalnih partnerki ženskog pola.