Neka reč o istoriji (najava)

Ovaj blog se i do sada bavio istorijom devotee fenomena i važnim ličnostima i zbivanjima iz prošlog i s početka ovog veka. Nekada se najvećim autoritetom na polju devotee istorije s razlogom smatrao Majk D. Fridman. Otkrivši kod sebe sklonost ka amputirkama, on je 70-ih godina prošlog veka krenuo da istražuje.

Tatjana Volkova

Njegovo istraživanje bilo je manje teorijske prirode (mada je u teoriji sam Fridman bio poklonik "teorije otiska", o čemu smo nešto pisali u odeljku Teorija na našem sajtu), više tako što je uspostavljao kontakte sa svakim ko je imao ovakvu sklonost, kao i sa svakom amputirkom koja je na neki način ispoljavala interesovanje ili aktivizam na tom polju.

Upoznavši tokom skoro pola veka stotine i stotine realnih ljudi, kako amputirki tako i njihovih poklonika, Fridman je postao živa enciklopedija devotee fenomena, neko ko je imao jedinstven uvid u iskustva, stranputice, razmišljanja, strahove i nade bezmalo svih ljudi na američkoj "sceni".

„Dobri” i „zli” devotees

Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.

The Good, the bad, and...?

Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.

Tajna jedne noge

Kad negde sretnemo ženu ispod čije suknje je samo jedna noga, u čemu je njena tajna?

Pre svega, noge su parni organi. Lepota ženskih nogu je zato obično podeljena na dve noge. Posmatrač nikako ne može da koncentriše pogled na samo jednu nogu, on automatski luta i ka onoj drugoj. Zbog toga, na neki način, uživanje u lepoti ženske noge nikad nije sasvim usredsređeno.

Zašto su jednonoge privlačne?

Žene intuitivno ovo shvataju. Foto modeli na izazovnim fotografijama veoma često zauzimaju poze tako da im je samo jedna noga u prvom planu ili, čak, takve da se druga noga uopšte ne vidi. Kad žena ima samo jednu nogu onda je sva pažnja usmerena samo na tu jedinu nogu i njenu lepotu.

Jednonoga prostitutka?

Jedna od najupečatljivijih rečenica, koja se našla na bezmalo svim top listama filmskih citata, je ona Džeka Dosona (igra ga Leonardo di Kaprio) u filmu "Titanik", o jednonogoj prostitutki koja mu je bila model za crteže.

Nije se u scenariju ovog Kameronovog filma ta mala epizoda našla tek tako. Naime, atraktivna i neobično tražena jednonoga prostitutka iz Pariza jedno je od najpopularnijih opštih mesta s početka prošlog veka.

Zašto baš amputirke?

Na pitanje "zašto su za neke ljude amputirke posebno privlačne?" moglo bi se odgovoriti isto kao i na početku prethodne "kolumne" – a zašto ne bi bile?

Ljudi imaju veoma različite afinitete kada je reč o izboru partnera. Neke muškarce naročito privlače krupne žene, neke privlače one sitne; nekima su atraktivnije visoke, a nekima niske... Neki muškarci vole veoma mršave, a neki drugi veoma debele žene. Generalno, ne vidi se da ima ičega neobičnog u posebnoj privlačnosti bilo koje karakteristike normalnog ženskog tela.

Mogu li amputirke biti privlačne?

Na naslovno pitanje bi se moglo odgovoriti protivpitanjem – a zašto ne bi bile?

Da li neku, inače veoma atraktivnu i privlačnu ženu, amputacija nekog uda može učiniti sasvim neprivlačnom i nepoželjnom? Meni to ne izgleda kao mnogo verovatno.