Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.
The Good, the bad, and...? |
Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.