Jugoslavija u svetu obožavalaca amputirki

Prostor bivše Jugoslavije nikada nije imao neku zapaženu ulogu na području poklonika amputirki i uspostavljanja kontakata i odnosa. Niti su ljudi sa našeg prostora, bilo amputirke ili njihovi poklonici, imali zapažen udeo na svetskoj sceni, niti je lokalno uspostavljena neka mreža za upoznavanje.

Jugoslovenske amputirke i njihovi poklonici

Više amputirki sa prostora bivše Jugoslavije poziralo je za fotografije na nekim od sajtova kakav je Amputee World, neke su nudile i druženje bogatim poklonicima sa Zapada, i tu se njihov udeo završava.

Jedan poklonik amputirki iz Srbije pokrenuo je YU-Devotee Yahoo grupu i učestvovao na skupu Tatjane Volkove u Sočiju u jesen 1999. Reč je o čoveku koji je imao godinama intenzivne kontakte sa ruskim amputirkama. S obzirom da je, kao istaknuti i svetski priznati stručnjak, finansijski veoma dobro stajao ulagao je priličan novac u druženje sa njima u raznim svetskim letovalištima, ali i pomagao kupovinu proteza.

Tu negde se i završava uloga našeg prostora u ovoj sferi. Bivša Jugoslavija nikada nije imala ni svoje video i foto produkcije sa amputirkama, ni svoje mreže za druženje i bračno posredovanje, ni bilo kakvu intenzivnu, još manje produktivnu komunikaciju.

Nijedna naša amputirka nije bila ni Bet Haglund, ni Džema Benet, ni Aleksandra Dubina i Olga Puzanova, pa čak ni Tatjana Volkova. I kada bi se uključile u rad nekog domaćeg sajta ili Yahoo grupe, po pravilu im je jedini cilj bila opstrukcija i pokušaj gašenja tog mesta na internetu. Sve što su širile oko sebe bilo je mrak, mržnja, sabotaža i destrukcija.

Jugoslavija: usamljena noga – usamljena žena

Svetska internet revolucija koja je na području odnosa poklonika sa amputirkama donela skupove kakvi su bili Fascination, Ascot, Limbless in Seattle, RASC, Amputy… ne samo da nije pozitivno uticala na nas, nego nije do nas ni stigla. I na ovom području se pokazala pogubna karakteristika našeg mentaliteta da nikad nismo spremni nešto da izgradimo, ali smo "k'o zapeta puška" spremni da rušimo.

Sećam se razgovora sa jednom ovdašnjom amputirkom, ženom ogorčenom i punom jeda. Vajkala se da godine provodi u samoći, bez veza sa muškarcima, da živi što se kaže "bez kučeta i mačeta". Ali kad god bi se pokrenula neka domaća inicijativa za upoznavanje sa amputirkama ta žena bi smesta pohitala da sruši i ugasi to web mesto.

Ako smo u vreme najvećeg procvata uspostavljanja odnosa između amputirki i njihovih poklonika sasvim propustili da se u to produktivno uključimo, sada – kada je ovaj pokret i u svetu zamro – još su manje šanse da će se na našem prostoru ikada uspostaviti neki produktivan odnos ove vrste. Poslovično uvek propuštamo i poslednji voz ka nečemu boljem. Isključivo na našu štetu.