Frantana

Uobičajeno je mišljenje da je "ruska veza" sa ženama-amputirkama počela sa Tatjanom Volkovom (Татьяна Волкова). To, zapravo, nije tačno. Na početku svega bila je druga Tatjana – Tatjana Mjasnikova (Татьяна Мясникова). Za one nešto starije, koji se još sećaju, dovoljno je reći da je na početku ruske amputirske priče bila – Frantana.

Originalni logo agencije Frantana

Bila je to jedna od bezbroj agencija za upoznavanje u Rusiji. Sasvim obična agencija, koja nikakve veze nije imala sa amputirkama. Vlasnica agencija bila je Tatjana Mjasnikova, koja je tvrdila da je bila producentkinja igranih filmova i da joj je ta agencija bila uzgredan posao.

Mjasnikova kaže: "Ranije sam imala agenciju koja se bavila zdravim ženama. Bila je mala, ali prilično kvalitetna. Bila je to agencija sa dobrom reputacijom. Sada mnogo mojih žena živi širom sveta. Stvorile su divne porodice i rodile lepu i pametnu decu i usrećile svoje muževe. Vidite, to je bilo moje iskustvo rada sa strancima."

A onda je nastala Frantana.

Bila je to prva agencija za bračno posredovanje na svetu specijalizovana isključivo za amputirke. Na stranama njenog sajta pojavilo se na desetine Ruskinja sa najrazličitijim amputacijama udova: žene bez noge, žene bez ruke, žene bez obe noge… Sajt agencije Frantana imao je i odeljak posvećen drugim oblicima telesne invalidnosti (Tastes Differ – Ukusi su različiti) ali je to bila tek sporedna dopuna. U fokusu Frantane uvek je bila, kako ih Rusi zovu – ампутантка – žena sa amputacijom jednog ili više udova. Možda još tačnije, u fokusu delovanja agencije uvek su bili muškarci kojima su takve žene privlačne, prvenstveno muškarci sa Zapada.

Iz Frantana kataloga

Objašnjavajući poreklo imena Frantana Mjasnikova precizira da je to skraćenica nastala od dva imena – Frank i Tatiana. Čak i ona sama iznosi dve ponešto različite verzije događaja. Po prvoj, Amerikanac Frenk Kuk (Frank Cook) je došao 1994. u Moskvu i predložio joj da otvori agenciju sa ženama-amputirkama. Druga verzija, koju je Mjasnikova iznela povodom desetogodišnjice rada, kaže da su 1995. u Moskvu došli Amerikanci Frenk Kuk i Džim Dalkin (Jim Dalkin) i predložili joj "da osnuje agenciju kakva nikada pre nije postojala".[1]

Ona objašnjava da joj je Frenk prvi otkrio da postoje devotees – obožavaoci amputirki. Frenk ju je upoznao i sa Džemom Benet (Jama Bennett), američkom amputirkom koja je organizovala susrete amputirki i muškaraca kojima se sviđaju, a držala je i svoj sajt Ascot World koji se, pored ostalog, bavio i upoznavanjem muškaraca sa amputirkama. Tokom posete SAD bila je na dva Ascot skupa amputirki i njihovih poklonika i zaključila da će ona to raditi na drugi, na ruski način.

Majk Fridman (Mike D. Freedman) unekoliko različito opisuje nastanak Frantane, samu Mjasnikovu u svom svedočenju nazivajući "Frantana"[2]: "Frantana je našla Volkovu. Frantana je bila konvencionalna bračna agencija. Obožavalac amputirki iz Kalifornije zamolio ju je da mu pronađe ženu koja je amputirka. Našla je Volkovu, i to je bio početak Frantane. Frantana i Volkova su zajedno došle u Sjedinjene Države, sa Volkovinim američkim dečkom. Mislim da su prisustvovali i Ascot skupu u Valehu. Ovo je bilo u proleće 1996. Frantana se vratila u Rusiju, Volkova je ostala u SAD. Volkova se ubrzo rastala od dečka i završila na neko vreme u San Francisku, a zatim se preselila u Los Anđeles."

Iz Frantana kataloga

Kada znamo da je Frenk Kuk, zatvorski čuvar iz Kalifornije koji je Mjasnikovu prvi podstakao da otvori bračnu agenciju za ruske amputirke, bio upravo taj dečko Volkove o kome govori Fridman, onda ove dve verzije nastanka Frantane počinju da se međusobno približavaju. O tome zašto je Mjasnikova donekle izmenila priču, sasvim iz nje izbacivši Tanju Volkovu, biće reči kasnije. Zauvek će ostati nerazjašnjeno da li je Tatjana po kojoj je Frantana dobila drugu polovinu imena Tatjana Mjasnikova, ili – Tatjana Volkova.[3]

Mjasnikova je u novi posao ušla sa entuzijazmom ali, posle rada na uobičajenom upoznavanju, nije se nadala koliko će mučan biti ulazak u svet ruskih žena-amputirki. Taj svet ona opisuje izrazito tamnim bojama. Te žene često žive u udžericama u provinciji, nezaposlene su, veoma siromašne, brinu same o deci jer su ih, po pravilu, muževi napustili posle amputacije. U svemu tome, naglašava, nemaju ni pomoć od države.

"Kada sam pristala da ovo radim i tražim invalide, tada nisam razumela sve teškoće ovog posla. Nisam mogla ni da pretpostavim da ću u svako doba godine ići javnim prevozom po razrovanim ruskim putevima, obilaziti razne porodice. Po pravilu, ove porodice pate od gladi i žive u siromaštvu ili osrednjosti koja je nekad preteška. Samim ženama sam nosila hranu i poklone njihovoj deci." – piše rezignirano Mjasnikova.

Ona nastavlja: "I od tada kada putujem u Evropu ili Ameriku obično nosim kofere pune robe za svoje žene i njihovu decu, decu sa invaliditetom i siročad i za one koji su me jednom zamolili za pomoć, verujte mi, nadajte se i čekajte.[4] Mnogo puta sam osetila da mi je srce stalo kada sam videla u kakvim uslovima žive moje žene. Ipak se trude da ne pokleknu i ove žene se ne odriču dece da bi krenule putem samostalnog života. Nemaju se čemu nadati od bivših muževa, a ni vlast im ne pomaže."

Prvi put je Frantana spomenuta u aprilu 1996. na D-Link sajtu, koji je bio ažurirana zbirka linkova do sajtova povezanih sa sklonošću prema amputirkama. Prvi Frantana sajt bio je izrađen u SAD, ali je hostovan na ruskom Zenon hosting servisu. Sajt se pojavio na internetu u martu 1997. Nije bilo poklonika amputirki u svetu koji nije znao web adresu frantana.aha.ru. Od 2004. sajt je prešao na adresu frantana.ru. Tokom perioda svog postojanja u radu je bilo povremenih prekida čiji razlozi nisu uvek bili jasni.

Iz Frantana kataloga

Povodom jednog od tih prekida Mjasnikova piše: "Želela bih da napravim pauzu na neko vreme. Postoje neki razlozi. A najvažniji razlog je taj što moram da dopunim svoju kolekciju. Na moje zadovoljstvo, mnoge žene sa moje stranice su sredile svoje živote i napustile Frantanu. Možete pročitati divna pisma muškaraca koji su zaista zadovoljni mojim ženama. Ali, razumećete, potrebno mi je mnogo vremena da pronađem lepu, brižnu, nežnu, vitku, dovoljno pametnu ženu sa amputacijom koju biste Vi želeli, i pored toga poštenu, pristojnu i ozbiljnu ženu. Ne želim to da radim u žurbi, hoću da izbegnem velike greške jer mi je mnogo stalo do ugleda Frantane, a takođe i do ugleda ruskih žena."

Ono što Mjasnikova zove "svojom kolekcijom" bilo je predstavljeno web katalogom u kome je svaka amputirka imala svoju stranu na kojoj je bilo ime, oznaka vrste amputacije, veoma kratka biografija sa najosnovnijim podacima i 2-3 fotografije niske rezolucije i u svakom smislu lošeg kvaliteta. Sa tek nekoliko izuzetaka, amputirke na tim fotografijama nisu delovale naročito atraktivno, što je i razumljivo kad znamo kako je Mjasnikova opisivala prilike u kojima te žene žive. Neke fotografije su snimljene sa protezom i da nije opisa ne biste ni znali da je ta žena amputirka, neke žene su fotografisane tako da se jasno vidi njihova invalidnost, a neke su odabrale da pokažu na tim slikama i svoje patrljke.

Sasvim izvesno, Frantana je bila veoma skup servis. Toliko skup da su mnogi zapadni poklonici amputirki govorili da ne mogu toliko da plate. Fiksni cenovnik nije postojao, već se plaćalo po proceni, od slučaja do slučaja, što je bilo naglašeno i u formularu za prijavljivanje.[5] 

Frantanin formular za muškarce

Pol (Paul), poklonik amputirki iz Belgije[6], piše: "Čini se da je Frantana profesionalni provodadžija, ali pristupnina jeste skupa i verovatno će vas koštati mnogo novca. Frantana ovo opravdava time što kaže da ima svoj poseban metod za koji tvrdi da je prilično efikasan pri izboru parova koji se poklapaju, a takođe i zato što želi da se bavi samo onima koji zaista ozbiljno žele da budu u vezi i nađu partnera, što čini manje od 1% kontakata koje ima. Nikada nisam pročitao negativne komentare o Frantani i stoga nema razloga da se veruje da neće biti dorasla zahtevima."[7]

Drugi poklonik amputirki se pita je li traženje usluga agencije kao što je Frantana čin ljubavi, ili čin očaja? Kaže da je stekao utisak da je Frantana iskrena i otvorena, ali da novac brzo ulazi kao tema u diskusiju. "No, koja je cena sreće?", pita se, i zaključuje da bi cena bila najmanji problem ako bi se desilo da zapuca čak do Rusije a od veze ne bude ništa.

Za razliku od spomenutih Ascot kolektivnih skupova, ili onih koje je organizovala Volkova, Frantana je gajila isključivo "jedan na jedan" pristup. Mjasnikova bi upoznala muškarca sa odabranom amputirkom i onda bi stalno bila umešana da pospeši tu vezu, prevodi sa ruskog i na ruski, razreši nastale probleme itd. Kako je pisao Majk Fridman: "Meni taj pristup nije odgovarao, suviše je restriktivan za nekoga ko bi sam hteo da razvija odnos, ali za nekoga kome treba puno podsticaja i držanja za ruke to bi mogla biti prava stvar".

Jedan zadovoljni korisnik usluga Frantane piše: "Osećam se zaista srećno. Ispunjenje nade da živim sa devojkom svojih snova je veoma blizu. Našao sam je preko Frantane. Razmenili smo slike i pisma, itd. U septembru ćemo se sastati u Moskvi i siguran sam da ćemo uskoro živeti zajedno, ako sve bude kako treba. Zaista nisam verovao Frantani pre nego što sam se prijavio. Mislio sam da je to neka mračna organizacija koja iskorišćava lošu situaciju u Rusiji i duboke želje obožavalaca amputirki. Potpuno sam pogrešio, na sreću. Frantana je jedna od najfinijih osoba koju možete naći da vam pomogne ako želite da podelite svoj život sa ženom sa invaliditetom. Ona je šarmantna, inteligentna i poštena dama, osetljiva, humana i puna razumevanja. Smatram je anđelom koji je došao u naše živote da nas spoji. Ona zaista jeste glasnik naše nedavno rođene ljubavi. Ona je i svedok naših suza."

Iz Frantana kataloga

Sem krajnje bedne situacije u kojoj se većina ruskih amputirki nalazi, Mjasnikova je objašnjavala i da postoje mnogi drugi problemi u radu Frantane. Kao jedan od problema izdvaja da samo 1 od 100 onih muškaraca koji se javljaju Frantani zaista želi ozbiljnu vezu i brak sa amputirkom. Od onih koji žele ozbiljnu vezu skoro niko ne želi vezu sa amputirkom koja ima 40 ili više godina. Drugi problem je bila jezička barijera, jer mnoge ruske amputirke govore samo ruski. Neke žene su pokvarene i žele samo da ostvare korist, druge nisu zainteresovane za ozbiljnu vezu... Neke žele takvu vezu, ali samo sa Rusima.

Jedan od problema je i negativan stav porodice i okoline, koji amputirke ubeđuju da će im, ako odu u inostranstvo, biti izvađeni organi ili će biti zatočene kao robovi i terane da besplatno rade. "Uvek se nasmejem kada čujem ovakve izjave" – piše Mjasnikova, i nastavlja – "zamišljajući opšte stanje telesnih organa posle amputacija, posle velikih stresova, hemikalija, lekova koji sadrže hormone, drugih lekova i tako dalje..."

Ona govori o ogromnom trudu koji ulaže kako bi veza uspela i napominje da sve radi sama jer, kako naglašava, mala nadoknada koju dobija ne omogućava joj da angažuje asistenta. A da su strahovi da će se amputirkama u inostranstvu desiti nešto loše neosnovani najbolje potvrđuju fotografije i snimci srećnih i nasmejanih žena koje su našle partnere, podvlači ona.

Jubilej – 10 godina Frantane

Povodom 10 godina rada Frantane objavljeno je da su se ruske amputirke Olga, Igul, Nataša i Tamara udale u Nemačkoj, Diana u Rusiji, Veronika u Španiji, Svetlana u Poljskoj, Ana i Svetlana u Švajcarskoj, Galina u Kanadi, te Lena, Nina, i Tatjana Volkova u SAD. Jedino ova informacija o Volkovoj nije propraćena fotografijom. Njena fotografija, koja izgleda kao snimljena u nekom kupleraju, pojavljuje se nešto kasnije.

A tu piše: "Nažalost, ponekad se dešavaju neki nedostaci u mom radu, ali uglavnom nisu moja krivica. Trudim se da dam sve od sebe bez ikakvih nedostataka. Ali razmislite, da li je zaista moguće zaviriti duboko u ženinu dušu i razumeti je na prvi pogled? Ne, jednostavno je nemoguće! Ponekad se te žene samo pretvaraju da prihvataju moje predloge. Hvala Bogu, ovakvih žena nema mnogo. Ali šteta što ih ima!"

Zatim kreće sa nabrajanjem takvih žena: "T. Volkova (udata). Nekada ponižavala muškarce oko sebe i ponižavala sebe, a sada pokušava da amputirke gurne u razvrat od koga one neće imati dobrobit i iskoristi ih kao izvor lake zarade za sebe, iznuđujući novac od njihovih poklonika." Na drugom mestu piše da je ponekad uzimala prostakluk zdravo za gotovo, kao nešto prirodno:

"Sada jedna od takvih 'prirodnih' putuje 'prelepim pejzažima' Amerike na svojoj jedinoj nozi. Ona grmi i besni u svom stilu pričajući izmišljotine, obećavajući svašta strancima, ali i ruskim amputirkama. Ne bih da u vaše zemlje dovodim neobrazovane, pohlepne, okrutne, amoralne, ljute, žene koje krše norme. Daću sve od sebe da zaštitim muškarce od grubog iskorišćavanja i upotrebe patrljka kao mamca za dovođenje u stupicu."

Na drugom mestu piše da se od svih grešaka najviše kaje zbog Tatjane Volkove („Flamingo“)[8]: "Zar sam mogla pomisliti da će ova žena, koja je 1996. godine bila pod stresom i u teškoj finansijskoj situaciji, iskoristiti moju dobrotu i pomoć da napusti Rusiju, a zatim i žene i muškarce učiniti sredstvom za svoje ciljeve zgrtanja bogatstva i grabljenja novca, prezirući i omalovažavajući ljubav, gazeći je svaki dan!"

Žene koje su izneverile Frantanu

Volkova je bila najveće, ali ne i jedino razočaranje. Pa upozorava da se Margarita Ašurova, koja je pre Frantane izgledala jadno i koja se uz njenu pomoć udala, sada prodaje za veliki novac. Drugim rečima, prostituiše se. A za Irinu Protasovu, poznatu i kao Eva, upozorava: "Molim vas, budite pažljivi i na oprezu! Ako ste je slučajno sreli, preporučujem da vodite računa o vrednim stvarima i novcu. U suprotnom, ostaćete bez toga."

Ove žene su, istakla je, razlog zbog koga je počela mnogo brižljivije da bira kandidatkinje i da u slučaju ma kakvog lošeg ponašanja, za razliku od pre, odmah prekida svaki dalju saradnju sa tom amputirkom.

Mjasnikova se kasnije upušta i u foto i video produkciju, tesno sarađujući sa kućom Amphouse, mada nije sasvim jasno da li je ona bila i vlasnica te produkcije. Jedan od prvih ponuđenih materijala bila je knjiga erotskih fotografija "Jednonoga sveštenica ljubavi" (One-Legged Priestess of Love), koja je predstavljena kao Kama Sutra za žene koje imaju samo jednu nogu.

Negde oko 12. godišnjice Frantane Mjasnikova piše: "Malo vas može da me razume i samo meni bliski muškarci-klijenti kadri su da shvate koliko je težak posao pronaći prijatne žene, sa lepo amputiranim patrljcima, žene koje su spremne da ostvare vaš san." Za ruske amputirke je objavljen sličan tekst na ruskom, ali bez ovog dela o "lepo amputiranim patrljcima".

WebArchive poslednji put beleži sajt Frantana 7. marta 2009. Mada je od osnivanja periodično bilo pauza, kao i nagoveštaja gašenja sajta, ovaj put je to urađeno tiho, bez najave. I zauvek.

Mjasnikova nikada nije objasnila razloge gašenja Frantane, niti se ikada više pojavljivala u javnosti. Pričalo se da je veoma razočarana ruskim amputirkama i da sa tim ženama ne želi da ima više ništa. Ubrzo se ugasila i AmpHouse produkcija, takođe bez objašnjenja. Možda se objašnjenje krije u ovoj rečenici Tatjane Mjasnikove: "Ako osetim da ne mogu da radim svoj posao u skladu sa visokim moralno-etičkim standardima, onda ću zatvoriti svoju web stranicu, iskreno priznajući da voće u mojoj bašti izgleda veoma privlačno, ali ga ne možete probati jer je otrovno."

NAPOMENE

[1] Zanimljivo je da je Mjasnikova taj tekst objavila na ruskom gotovo dve godine pre stvarne desetogodišnjice, i to u odeljku gde se obraća ruskim amputirkama. Engleska verzija teksta pojavila se 2006, kada je stvarno bila desetogodišnjica agencije i prvog pominjanja sajta. Ostaju nejasni razlozi za ovo, sem ako razlog nije želja da ruskim amputirkama što pre predoči "slučaj Volkova" i ostala negativna iskustva sa nekim amputirkama. Moguće da je ona interno, za Rusiju, računala 1994. kao početak Frantane, kada ju je kontaktirao Frenk Kuk i kada je počeo proces koji je doveo do upoznavanja sa Volkovom.

[2] To nije retkost kada se govorilo o Frantani, jedan od glavnih razloga je verovatno to što se na sajtu Mjasnikova dugo potpisivala kao Frantana. Mnogi su verovatno mislili da to i jeste njeno ime. U ovom tekstu je, kad god se čini da je reč o nazivu agencije, korišćen kurziv, za razliku od slučaja kada se "Frantana" koristi kao vlastito ime koje označava Mjasnikovu.

[3] Mjasnikova je tvrdila da je ona ta Tatjana po kojoj je agencija dobila ime, ali sasvim je moguće da je to tvrdila samo zbog ogromnog animoziteta prema Volkovoj.

[4] Pored upoznavanja amputirki sa muškarcima koji žele brak sa takvom ženom Frantana se, uzgredno, bavila i humanitarnim radom.

[5] Ruskinja koja je udata za Nemca, živela u Nemačkoj i imala tamo agenciju za bračno posredovanje koja je zainteresovane klijente upoznavala i sa amputirkama iz Rusije pisala je potencijalnom klijentu da su, po njenom mišljenju, usluge Frantane apsolutno preskupe. Dakle, ovo je ocena iz same branše koja svedoči da je Frantana bila preskupa čak i za kriterijume bogatih zemalja Zapada i za tarife zapadnih agencija za bračno posredovanje. Za ilustraciju, ova nemačka agencija je naplaćivala godišnju članarinu od 1.500$ i za svaki uspostavljen kontakt još po 1.000$. To znači da je upoznavanje sa jednom osobom koštalo 2.500$, upoznavanje sa dve 3.500$, itd. Odatle je jasno da je Frantana naplaćivala mnogo više od ove sume. Sem putovanja u Rusiju radi upoznavanja sa odabranom amputirkom, po nekim svedočenjima, Mjasnikova je zahtevala da prvo obavi razgovor "oči u oči" sa kandidatom, što možda znači da je za kontakt bilo neophodno i više od jednog putovanja u Rusiju. Kad se, uz nadoknadu agenciji, uzmu troškovi putovanja u Rusiju i boravka tamo izvesno da je upoznavanje preko Frantane podrazumevalo ulaganje baš ozbiljne količine novca. Otuda malo čudi toliki gnev prema Volkovoj zato što zarađuje na amputirkama iz Rusije i vajkanje Mjasnikove da nema novca da plati asistenta. Mjasnikova je na upoznavanju sa ruskim amputirkama verovatno zaradila stotine hiljada dolara, što je tada u Rusiji bio nezamislivo veliki novac. Ovome treba dodati i kasnije poprilične zarade na filmovima i fotografijama iz Amphouse produkcije. Dakle, i sâma Mjasnikova se još kako bogatila na siromašnim ruskim amputirkama.

[6] Pol je, uz autorizaciju izvornih vlasnika, bio pokretač obnovljene verzije Overground sajta na adresi overground.be. Pored starog sadržaja, novi Overground je, uz novi dizajn, objavljivao i nove, originalne priloge. Belgijska verzija Overgrounda imala je, pored izvorne verzije na engleskom, i francusku verziju. Taj obnovljeni Overground je u jednom trenutku bez obrazloženja nestao i zamenjen je nečim što je labavo povezano sa sklonošću prema amputirkama i praktično bez sadržaja. Nije poznato da li su sajt i domen prodati ili se sâm Pol iz nekog razloga predomislio i odlučio da ukine novi Overground. S obzirom da je Pol, unatoč tome što ima flamansko prezime, u stvari frankofoni Belgijanac, a da je većina od svega nekoliko tekstova na novom sajtu na flamanskom jeziku, stiče se utisak da Pol više ne drži sajt na toj web adresi. Na ovom blogu će verovatno jedan od budućih članaka biti posvećen Overground sajtu.

[7] U literaturi je Frantana povremeno navođena kao primer sajta povezanog sa trgovinom ljudima i eksploatacijom žena sa margine društva. Nikada nije ma šta konkretno navedeno već sve ukazuje da se radi o mahom proizvoljnim pretpostavkama. Kao primere vidi:

– Hughes, D. M. (2004). The role of 'marriage agencies' in the sexual exploitation and trafficking of women from the former Soviet Union. International Review of Victimology, 11(1), 49-71.

– Aronowitz, A. A. (2009). Human trafficking, human misery: The global trade in human beings. Greenwood Publishing Group.

– Antić-Graber, M. (ed.) (2009). Violence in the EU examined : policies on violence against women, children and youth in 2004 EU accession countries. University of Ljubljana, Faculty of Arts.

Ova poslednja referenca navodi Frantanu u izrazito negativnom kontekstu, pozivajući se na rad Brokate, gde se ova agencija eksplicitno ne pominje, ali se kaže: "Nedavna istraživanja su otkrila nove kompanije specijalizovane za žene sa invaliditetom, koje su izuzetno ekonomski i socijalno marginalizovane. Ovi bračni posrednici su orijentisani ka tržištu muškaraca sa fetišima prema nedostatku udova, patrljcima amputiranih udova ili kongenitalnim malformacijama." v. Brocato, V. (2004). Profitable proposals: Explaining and addressing the mail-order bride industry through international human rights law. San Diego Int'l LJ, 5, 225., p. 249.

Istrage FBI otkrile su da iza niza ruskih sajtova za bračno posredovanje stoji ruska mafija. Ovi sajtovi imali su lažne profile žena s ciljem da se klijentima sa Zapada izvuče što više novca. Frantana se nikada nije našla na nekom od ovih spiskova FBI i, koliko je poznato, nikada nije ni bila pod istragom.

Osim spominjanja u teorijskoj literaturi, Frantana je postala deo postmoderne mas-kulture, o njoj su pisali mediji i internet portali širom sveta. Kajl Tornton (Kyle Thornton) u rubrici SurReview – Stranger Than Non-Fiction za jul '97, koja je hostovana na sajtu univerziteta Carnegie Mellon, napisao je svojevrsni poetski rad pod naslovom Www.Frantana.Com.

[8] Flamingo je bio naziv bogato ilustrovanog časopisa koji je pokrenula Volkova i u kome su objavljivane kolor fotografije ruskih amputirki. Izašao je samo jedan broj. Na naslovnoj strani tog, prvog i jedinog broja, Volkova pozira u cipeli sa visokom potpeticom i odevena u perje pink boje tako da, dok stoji na svojoj jedinoj nozi, podseća na pticu flamingo.