Crime Delicado

Lilian Taublib, protagonistkinji brazilskog filma Crime Delicado, već je bio posvećen poseban članak na ovom blogu. Sada ću nešto dodati i o samom filmu.

Crime Delicado je, na neki način, i erotski film. Tokom dobrog dela filma Lilian Taubilb (koja je zaista retko zgodna, većina žena lepše izgleda u odeći – kod Taublibove je obratno) igra svoju ulogu potpuno naga. Da – ako nekoga i to zanima – u nekim scenama ova lepa mlada žena bez noge potpuno obnažena hoda po sobi sa štakama.

Te erotske scene u filmu u stvari su neka vrsta seansi za skice aktova jednom slikaru. Na kraju, junakinja našeg filma obučena u suknju do zemlje, koristeći tešku i nezgrapnu protezu noge i pomažući se štakama, dolazi na izložbu slika, da traži akt za koji je pozirala.

Neko vreme ona stoji pred slikom razmišljajući, a onda iznenada skida dugu suknju (ispod koje se ukazuje mini suknja), otkopčava protezu noge, baca je s prezirom na pod, uzima štake – i odlazi hodajući na jednoj nozi.

"Ovo sa protezom nisam ja, ovo na slici – bez proteze – to sam ja", kao da je prolazilo kroz glavu naše junakinje dok je doživljavala prosvetljenje pred slikom na izložbi. Poruka je jasna: budite ono što jeste!

Reditelj Beto Brant, naravno, nije bukvalista, ne poručuje on ovim filmom ženama bez noge da pobacaju proteze i počnu da hodaju samo sa štakama. Devojka sa protezom noge ovde je samo simbol, poruka da svi treba da odbacimo sve ono veštačko na nama i da budemo samo svoji. I moja odluka da uđem u ozbiljnu vezu sa nekom ženom bez noge spada baš u tu vrstu stvari – jer to sam ja! – meni se sviđaju žene bez noge i ne želim da se pravim da mi se sviđa nešto drugo samo zato što sredina u kojoj živim to od mene očekuje.

Dakako, žene bez noge kojima nošenje proteze nije udobno poruku Beta Branta slobodno mogu da shvate i bukvalno.