недеља, август 07, 2022

Majk Fridman o skupu u Rusiji 1999. (prevod)

Krajem prošlog i početkom ovog veka Tatjana Volkova (Татьяна Волкова) organizovala je u Rusiji skupove ruskih amputirki i muškaraca kojima se sviđaju amputirke. Prvi skup održan je u St. Petersburgu 1998. godine; drugi u St. Petersburgu i Moskvi aprila 1999. godine; treći u Sočiju, takođe 1999; četvrti, pod nazivom „Jesen u Rusiji”, organizovan je 2000. u Moskvi; peti, i poslednji, upriličen je 7-11. jula 2001. u Gelendžiku, letovalištu na Crnom moru.
Retka javno dostupna Fridmanova
fotografija snimljena na amp-devo
skupu u Moskvi  (april, 1999. god)
Ovo je Irina, prvi model T. Volkove
Amerikanac Majk Fridman (Mike D. Freedman) prisustvovao je drugom i trećem skupu, a o drugom, održanom u aprilu 1999, napisao je iscrpan i duhovit izveštaj, koji je i zanimljivo svedočanstvo o Rusiji tog vremena. Kompletan prevod tog teksta objavljujemo ovde, kao jedinstveno svedočenje o duhu jednog vremena koji se neće ponoviti. Tekst je propraćen nizom napomena, kako bi se čitalac bolje snašao i lakše ga razumeo.

Skup u Rusiji

Napisao: Majk D. Fridman

Skup je završen[1], imao sam nekoliko dana za razmišljanje šta sam hteo da kažem, sada je vreme da podelim svoje utiske.

Za momke koji nisu prisustvovali imam samo jednu reč: BUDALE! :)

Zapravo, trebao bih im se zahvaliti, jer oni koji su prisustvovali imali su sve te divne dame samo za sebe. Bilo je oko 18 poklonika[2] i oko 25 žena, ako ubrojite i one koje su učestvovale na večeri u Sankt Petersburgu u petak veče, ali nam se nisu pridružile u Moskvi tokom ostatka skupa. Na kraju sam nabrojao prisutne. Sigurno tu ima grešaka i propusta.
Tatjana Volkova
Tatjana Volkova
Da je Džin Siskel (Gene Siskell)[3] živ i da su on i Ebert zajedno glasali sa po deset prstiju, još uvek ne bi mogli dati ovom skupu dovoljno visoku ocenu. Ne može biti mnogo bolje od ovoga. Skup je počeo u dva različita grada istovremeno: Sankt Petersburgu i Moskvi. Bio sam deo sanktpeterburškog kontingenta. Stigao sam nekoliko dana ranije a Olga i Vladimir su me ipak upoznali već na aerodromu. Budući da sam došao rano, boravak sam obezbedio o svom trošku, ali ponuđena mi je opcija da odsednem u Tatjaninom[4] stanu u St. Petersburgu besplatno. Bez brige! Tatjana je bila u Moskvi, Ken i ja smo imali mesto za sebe, a Olga i Lena su se pobrinule da se pravilno hranimo i napojimo. One i Vlad su šofirali i pokazivali nam grad.

Moje prve noći tamo (sreda, 14), Ken i ja smo poveli Olgu i Vlada, Svetlanu 2, Lenu i Tatjanu (Miss Charming) na večeru. Olga i Vlad govore loš engleski, Lena i Svetlana su govorile pristojan engleski koji se usavršavao vežbom, gospođica Charming nije znala ni reč, na moju nesreću, pošto sam želeo da je bolje upoznam. Četvrtak i petak su bili dani razgledanja za Kena i Lenu, Vlada i Olgu, Tatjanu Charming i mene.

U petak je skup zvanično počeo večerom u centru Petersburga. Bilo je samo četiri poklonika izvan Rusije, nekoliko ruskih poklonika i otprilike 15 žena. Večerali smo, plesali, a zatim krenuli prema železničkoj stanici da započnemo putovanje u Moskvu. Osam sati vozom. Na nesreću, stranci i ruski državljani nisu mogli da se voze istim vozom, pa su dame otišle na svoj, a mi smo se ukrcali na naš. Verovatno smo koristili iste koloseke, jer su oba voza u Moskvu stigla istim redosledom kako su i krenuli. Unapred smo znali da nećemo biti u istom vozu sa damama i telefonirao sam Tatjani u Moskvu da vidim može li se nešto učiniti u vezi sa tim. Rekla je: „Majk, reč za ovu zemlju je blesava”.

Ovakvi problemi bili su neki od razloga zbog kojih je Tatjana promenila centar svog skupa od Petersburga/Sočija u Moskvu.

Kao što je ranije napomenuto, neke od dama koje su prisustvovale večeri u St. Petu[5] nisu putovale do Moskve. Ne znam zašto. Možda su imale druge obaveze, možda nije bilo dovoljno poklonika za druženje.

Ipak, i dalje smo imali više žena nego muškaraca, što je sjajno za momke ali neprijatno za dame. Neke vrlo atraktivne, vrlo drage žene, nisu dobile pažnju koju zaslužuju jer nije bilo dovoljno muškaraca za druženje. Tatjana tvrdi da za te skupove može obezbediti bilo koji broj žena, a ja joj verujem. Ako mislite da prisustvujete sledećem skupu, ostavite svoj depozit na vreme, tako da Tatjana može da se osigura i obezbedi mnoštvo privlačnih dama.

Kada smo stigli u Moskvu, ponovo smo se okupili i autobusom se odvezli do hotela gde smo se pridružili glavnom delu skupa, koji je već bio u toku. Počeli smo sa lepim ruskim ručkom u hotelskoj trpezariji, ostatak popodneva bilo je slobodno vreme. Nekoliko nas, uključujući neke dame, išli smo moskovskim metroom u obilazak Moskve, a ljupka Džulijeta, Moskovljanka koja savršeno govori engleski, bila nam je vodič. Više o ovoj sjajnoj dami kasnije.
Fotografija sa skupa
(Džulijeta, druga s leva, treća je jednoruka Maša,
Volkova je četvrta, a poslednja je Olga sa štulom;
prva na slici, bez leve noge sa bordo štakama, je
Ana Zanevska koju Fridman ne pominje u tekstu)
Naš hotel u Moskvi bio je mali, „privatan” i više je odgovarao stalnim gostima nego onima koji žele samo prenoćište. Većina muškaraca imala je privatne apartmane koji su se sastojali od nameštene dnevne sobe, trpezarije, spavaće sobe, velikog predsoblja i potpuno funkcionalne kuhinje. Tatjana je smestila šest žena u stan tako što je uklonila nameštaj iz dnevne sobe i trpezarije, praveći tako još tri spavaće sobe. Nije loše, ali sumnjam da je za kupatilo bila prilična gužva.

Hotel je bio čist i tih, nije bio otmen, ali bio je vrlo uslužan, uz nekoliko izuzetaka. Moja soba je imala toalet koji je zvučao kao kobno preopterećeni 747 koji vrišti za visinu pre nego što ostane izvan piste, a u kupatilu je bila bela porcelanska kutija koja se lažno predstavljala kao mašina za pranje/sušenje veša. Bila je nova, lepa, imala je više tastera i točkića od kokpita prethodno pomenutog 747, sa velikom tablom sa tekstom kojom se reklamiralo šta sve mašina može, ali se nije pominjalo kako je uključiti. Ja nisam mogao da dokučim, a ni sobarica nije mogla. Fabricio, italijanski poklonik[6] mi je dugovao uslugu od ranije jer sam ga naučio svom posebnom metodu masaže stopala amputirkama, ljupka Svetlana koja je glumila saučesnicu došla je u moju sobu i divno govorila mašini lepe reči na italijanskom. I dalje se kockice nisu uklopile! Napokon smo uspeli da je nateramo da pere, ali ne i da suši. Hotelski inženjer i ja smislili smo šemu spoja mašine za pranje/sušenje sa frižiderom kako bi se moja odeću osušila, ali shvatili smo da nemamo vremena za to. Napokon sam sortirao odeću na prenosni električni radijator/sušaru za veš koji se nalazio u trpezariji. Još dok sam bio na fakultetu, prijatelj je imao stari Fiat za koji bih se mogao kladiti da bi bio bolja sušilica za veš od ovog italijanskog čuda. Iskreno, mašina za pranje/sušenje bila je mnogo lepša nego onaj Fiat, i sigurno brža.

Posle večere (domaće kuvane i divne), ukrcali smo se u tri minibusa za vožnju do Moskve radi razgledanja. U nedelju smo bili u obilasku autobusom, koji je duplirao nešto od onoga što smo videli prethodne noći, ali je pružio jak kontrast tako što smo iste znamenitosti sada videli po dnevnom svetlu. Posle večere (opet kuvane kod kuće), odvezli smo se do obližnjeg bazena/saune koju je Tatjana rezervisala za naše privatno uživanje. To je sjajno probilo led, srušilo prilično inhibicija kod muškaraca i žena.

Ponedeljak je podrazumevao kratko putovanje autobusom do obližnjeg istorijskog parka i mini piknik ručak. Zatim smo se ponovo vratili u hotel da se pripremimo za večeru sa plesom.

Posle dugog putovanja autobusom kroz moskovsku mrežu ulica, stigli smo u „restoran”. Tatjana je uvezla „poznatog” ruskog kuvara iz St. Petersburga da nam pripremi večeru. Njegova je dužnost bila i da obezbedi lokaciju. Tatjana je bila šokirana kada je otkrila da se večera služi u prodavnici delikatesa koju je za tu priliku iznajmio. Nema veze, hrana je bila dobra, društvo prijatno, bilo je slatkiša za oči u izobilju, i svi su se lepo zabavili. Potrošili smo mnogo šampanjca, vina, rakije i plesali tokom cele noći. Tatjana je obezbedila profesionalnog zabavljača. Veoma dobrog pevača i talentovanog plesača koji je za nas izveo Kaljinku.
Olga sa drvenom štulom
Za večerom, levo od mene bila je željena Tanja (Miss Charming)[7], dalje levo od nje bila je Nađa, slatka, plavuša, sitna, 19 godina i obučena u uski zeleni plašt. Tačno preko puta mene sedela je lepa i skromna Natalija. S moje desne strane bile su Svetlana 2, Lena, Olga (gospođica Štula, to je zaista njeno uobičajeno sredstvo za kretanje)[8] i Maša, lepa mlada dama ali sa pomalo strogim licem, koja je, kad bi se nasmejala, osvetljavala sobu.

Dva druga stola bila su obdarena sličnim društvom.

Može li biti bolje od ovoga? Sumnjam, osim ako nije došlo vreme da se vozim „Paklenim vozom” Roberta Bloha.

Ukratko o Maši. U Tatjaninoj hotelskoj sobi u Moskvi, Maša je pokušavala da odvoji bananu od gomile. Ima samo jednu ruku, a banane nisu sarađivale. Privukla je moju pažnju, držao sam gomilu dok je ona otkinula bananu. Onda sam otkinuo jednu, podigao je ka njenoj, kao da je pileća kost, i poželeli smo želju. Oboje smo se time oduševili.

Džulijet, prelepa mlada dama iznenadila nas je trbušnim plesom koji je skoro izazvao srčani zastoj kod više od jednog poklonika. Džulijet je amputirana ispod lakta usled saobraćajne nesreće kad je imala 5 godina[9], studira kompjutersko programiranje na ruskom univerzitetu, engleski joj je odličan, a njen video je spreman za distribuciju. Nisam ga video, ali ako prenese samo desetinu njenog šarma i lepote, biće strava. Ova mlada dama ima lice, kosu, telo i pokrete profesionalnog modela. Ima čudesne plave oči veličine farova na kamionetu pre nego što te pregazi. Jedina razlika je u tome što ako vas kamionet udari imate veće šanse da se oporavite. Ona je premlada za mene, ali postajem poetičan pomišljajući da bi neki od vas koji se dvoumite da prisustvujete nekom od ovih susreta mogli pronaći podsticaj da se predomislite.[10]

Don, Džulijeta i ja smo napravili privatnu foto-sesiju u parku. Još pre snimanja sam slutio da će ona znati šta da radi. ČOVEČE, NEVIĐENO! Hvala nebu za vinder na foto-aparatu.[11] Sve što sam morao da radim je da klikćem na dugme zatvarača dok se ona kretala i prosto prijanjala uz kameru. Brzo smo prošišali kroz dve rolne filma. Ove fotografije NEĆE biti na mreži, ne želim da smanjim zaradu od njenog videa i fotografija koje će prodavati preko Tatjane. NE PROPUSTITE TAJ VIDEO.

Mnoge druge dame su takođe VEOMA fotogenične i zainteresovane da budu pred kamerom, posebno Svetlana 2. Ovo je još jedan model svetske klase koji zaista zna kako da se igra pred kamerom. Ona voli kameru i kamera voli nju. Ona je zaista neko ko samo traži mesto gde će se slikati. Ona voli da „puni” kameru, poput divlje životinje, dok vam se ne desi da je sve što vidite u tražilu niz iskeženih zuba. Lovci na krupnu divljač, patite za takvom prilikom :) sve u svemu.

Snimio sam 10 rolni filma, uglavnom na pikniku i na večeri. Većina snimaka je bila pozirana, neki su bili iskreni u smislu da subjekti nisu posebno pozirali za kameru, ali nijedan nije snimljen skrivenom kamerom. Sve žene su bile svesne da ih slikam, nijedna se nije protivila, a svaka dama će dobiti kopiju svake od slika koje sam snimio.
Fotografija sa skupa (Tanja „Miss Charming”,
buduća Fridmanova supruga, stoji druga s leva)
Pre fotografisanja, proverio sam sa Tatjanom njenu politiku fotografisanja i rekla je „Naravno, nema problema. Ali na bazenu to verovatno neće biti dobra ideja”. Proveriću sa Tatjanom i ako ona odobri, postaviću nekoliko najboljih fotografija na ABPD.[12] Sa izuzetkom dve rolne Juliette koje sam snimio, ni jedna od mojih fotografija još nije razvijena.

Ako neko od vas zaključi da sam se dobro proveo, veoma je u pravu. Da li sam oklevao i imao rezerve u vezi sa odlaskom? Da. Da li bih to ponovio? MOŽETE SE KLADITI!!!!!!!!!!!!!!!! Kao što sam ranije rekao, ako imate vremena i novca, ako niste u privrženoj vezi, onda svakako, KRENITE. Nećete se razočarati.

Sledeće godine, predviđam da će prisustvovati NAJMANJE 40 muškaraca. Uz takvu posećenost, Tatjana će verovatno pozvati 50 ili više žena. Ona ima kontakte, sve što joj treba je dovoljno BLAGOVREMENIH depozita, da može da se dogovori. Ako ovoliko muškaraca prisustvuje, to će preplaviti ovaj hotel. Pronalaženje drugog hotela koji nam može pružiti ovakvu privatnost po razumnoj ceni biće teško. Za sledeći sastanak, veoma je važno da svi momci koji žele da prisustvuju obaveste Tatjanu što pre. Ako previše momaka čeka do poslednjeg trenutka, mogli bi biti odbijeni jer ona neće imati vremena da locira adekvatan hotel za toliku grupu. Nemojte biti izostavljeni.

Tatjana je otvorena za predloge koje dame da pozove. Ako postoji određena žena koju biste želeli da upoznate, obavestite Tatjanu. Nema garancija, ali ona svakako želi da ugodi. Nema sumnje da ona želi da njeni skupovi budu najbolji ikada i veoma naporno radi da to tako i bude.

HVALA TATJANA!!!!!!!!

Neke opšte napomene:

Gore navedeno je prilično tačno, ali neki delovi skupa su sada u magli. Bio sam u senzornom preopterećenju dok sam bio u Rusiji. Previše AMP, nedovoljno volti.[13]

Jedne večeri nas osmoro smo sedeli oko hotela i neobavezno ćaskali. Petoro momaka, tri devojke, od kojih je jedna imala dobar engleski i prevodila nam u oba smera. Dve žene su bile svesne devotee koncepta[14], ali jedna nije. Ovo nije fer prema ženama i to ću reći Tatjani. Kada smo objasnili šta je devotee, devojci je to bilo prijatno, tako da nema štete, i nema greške. Utvrdili smo da nijedna od žena ne zna mnogo o tom konceptu, i svi smo se složili da bi velika grupna diskusija na tu temu bila od koristi. Dame su to predložile Tatjani i ona se složila. Nažalost, problemi u rasporedu su onemogućili raspravu ove godine, ali mislim da bi to trebalo da bude obavezno na sledećem sastanku.

Cena sastanka je bila 1.400 američkih dolara. To je uključivalo hotelske sobe i svu hranu. Tatjana je imala svoju „drugu majku” u osoblju koje je kuvalo. U Moskvi smo, osim subotnjeg ručka i nedeljne večere, jeli u Tatjaninom stanu. Odlična hrana, pomalo gužva, ali, dovraga, pa šta. Tatjana je imala dva kuvara i dva vozača među osobljem, kao i njenu ljupku 16-godišnju ćerku Tatjanu ml, koja je sama po sebi delovala kao ljubazna domaćica.

Ostao sam u hotelu još nekoliko dana posle skupa po ceni od 60 dolara za noć. Nakon što sam otišao, Don je našao još bolji smeštaj u centru Moskve po 45 dolara za noć. U Rusiji će ostati ukupno 43 dana, putujući kuda hoće i našao je način da pristupi internetu. Javljaću o njegovim avanturama, pod uslovom da ih ima.[15] lol
Majk Fridman igra sa nožem u zubima
Na snimku se jasno vidi da se večera
održava u prodavnici delikatesa
(iz videa T. Volkove)
Sve u svemu, potrošio sam oko 1.000 dolara dok sam bio u Rusiji, uključujući dodatne hotelske boravke, poklone i 220 dolara za džepni rusko-engleski prevodilac. Neko sa veoma malim budžetom mogao bi da potroši manje od 100 dolara jer je skoro sve uključeno u Tatjanin honorar. Moja cena avionske karte iz Los Anđelesa bila je manja od 700$, povratnim letom Junajtedom/Lufthanzom. Viza je manje od 100 dolara, u zavisnosti od toga koliko brzo vam treba. Platio sam 170 za četvorodnevnu obradu, dostavu preko noći u oba smera i naplatu usluge od strane turističke agencije.

Jezik je bio pravi problem na sastanku. Većina žena ne govori engleski, ali se nadamo da će se to promeniti. Tatjana mi je rekla „Prokletstvo, dve godine govorim svojim damama da uče engleski. Sada konačno vide zašto”.

Muškarcima koji će ubuduće prisustvovati, UČITE RUSKI. Ne morate biti u stanju da govorite kao domaći, ali ćete biti mnogo srećniji ako možete voditi osnovni razgovor. Veoma je teško odrediti da li vam se sviđa neka osoba ako ne možete da komunicirate sa njom. Ne mogu prenaglasiti koliko je važno znati jezik. Ja ne znam. JOŠ UVEK! Neću opet napraviti tu grešku.

Ponovo.

Moskovski metro je neverovatno efikasan, neke od stanica imaju divnu umetnost i arhitekturu, ali fotografisanje nije dozvoljeno. Možda je metro tajno oružje. :) Lično mislim da je „tajnovitost” metroa skretanje sa prave ruske tajne. Oni su razvili metodu koja omogućava da dva motorna vozila, koja se kreću velikom brzinom, trenutno koegzistiraju u istom prostoru u koji može da stane samo jedno i još 7/8 vozila. Moramo da obavestimo CIA o ovome. Odmah!

Ruska vrata liftova i metro vrata su bliski rođaci i svoj posao shvataju veoma ozbiljno. Želite da budete potpuno unutra ILI potpuno napolju kada se zatvore, inače ćete biti i unutra i spolja NAKON POTPUNOG zatvaranja. Rusija ne drži baš mnogo do lične bezbednosti.

Tatjana ume da bude veoma čvrsta i uporna, to je ponekad frustrirajuće kada se radi sa njom. S druge strane, bez tih kvaliteta ovaj skup ne bi mogao da se desi, bio bi potpuna katastrofa.

Ona odbija da otkrije ime hotela u Rusiji jer se plaši dolaska nenajavljenih učesnika skupa.[16] Ovo otežava dobijanje vize jer ruski konzulat zahteva potvrđenu hotelsku rezervaciju pre izdavanja vize. Jedini način da ovo zaobiđem bio je da putnički agent kojeg Tatjana preporučuje na svojoj web stranici nabavi vizu za mene (BTW, veoma je dobra).

Radimo sa Tatjanom u vezi sa tim, ali za sada je nepopustljiva. Pozivam sve momke koji su imali problema sa vizama da jave Tatjani koliko je teško dobiti vizu bez neophodnih informacija. Leteti preko pola sveta da biste sreli nekoga, a da pritom ne znate adresu odredišta, u najmanju ruku je razlog za zabrinutost. Šta ako vaš let kasni ili je otkazan? Ko bi želeo da leti do Moskve, a onda da ne može da se poveže sa Tatjanom?

Rusija je po mnogo čemu zemlja trećeg sveta. Nije baš ugodna za putnika, definitivno nije odredište koje biste poželeli. Kulturni šok je jak kod neiskusnih putnika poput mene, ali je vredelo.

Putevi u St. Petersburgu zapravo nisu ništa drugo do skup dubokih rupa koje, tu i tamo, spajaju komadi asfalta. Na sreću, većina rupa je već bila popunjena autobusima, tako da smo mogli da se krećemo preko njihovih krovova uz minimalan napor.

Drugi najteži saobraćajni prekršaj u Rusiji je vožnja dok putnici nisu vezani pojasevima. Najteži prekršaj je udaranje pešaka dok putnici nisu vezani pojasevima. Vozač tada gubi sve bodove za taj mesec i mora sam da plati štetu na svom automobilu. S druge strane, ako su putnici vezani pojasom kada vozač udari pešaka, vlada plaća da mu se popravi auto. :)

Moskva je veliki grad. Dvanaest miliona stanovnika, ali većina ljudi je veoma provincijalna, nikada ne odlaze daleko od svog malog sveta. Osoblje u hotelu nije moglo da mi kaže kako da dođem do aerodroma. Retko ko govori engleski. CNN i CNBC su bili dostupni na hotelskoj televiziji. Dostupne su bile novine na engleskom jeziku, uključujući The Wall Street Journal.

Ruskinje su veoma lepe i imaju tendenciju da budu mnogo niže od Amerikanki. 5'2''-5'4''[17] izgleda otprilike u proseku. Takođe su vitke, imaju sjajnu nogu/noge[18] i nose suknje koje bi se u Americi pre zvale kaiš. Bilo je divno. Pretpostavljam da ovaj fenomen važi samo za delove Moskve i St. Peta takođe. Jednostavno ne može biti toliko lepih žena u ostatku zemlje, zar ne? Potemkinovo selo? Hmmm, trebalo bi da bude zabavno pokušavati da saznate.

Predlažem da u svoj ručni prtljag spakujete rezervnu odeću, sve svoje toaletne potrepštine i sve lekove koji će vam biti potrebni. Moja torba je imala navadu da stiže dan nakon mene i jednostavno nije zgodno kupovati u Rusiji. Postoje hiljade malih radnji koje prodaju hranu i potrošni materijal, ali trajna roba poput farmerki nije na svakom ćošku. Svakako su dostupne, ali ne tako lako, zavisno od toga gde boravite. U Rusiji nema 7-11[19] za stavke u poslednjem trenutku. Film nije jeftin i teško ga je pronaći, pa imajte zalihe.

POSLEDNJE, ALI NE NAJMANJE VAŽNO: Očekivao sam da će popriličan broj ovih žena biti „kopačice zlata” koje će sve učiniti za poklone, besplatno putovanje iz Rusije ili priliku da emigriraju. NIJE ISTINA. Iako ne sumnjam da bi većina ovih žena bila zainteresovana za odlazak iz Rusije, nisam stekao utisak da su želele da prodaju svoju dušu u tom procesu. Tatjana je uradila sjajan posao skrininga žena koje su prisustvovale njenom skupu i treba joj čestitati na kvalitetu žena koje je predstavila.

Nastupili su u ulogama:

Alen, Hans, ja, Vedat, Skot, Bob, Andreas, Eberhard, Fabricio, Don, Nikolaj, Ken, Kris, Vadim, Sergej, Ron, plus neki koji su ostali u St. Petu.

Svetlana, Lena, Nađa, Natalija, Julieta, Tatjana K, Nađa, Akulina, Anastasia, Olga, Valentina, Morčela (Maša??), Ira, Ira, Ira, Ira, Iren, Ljudmila, Tatjana Volkova, plus one koje su ostale u St. Petu.

NAPOMENE

[1] Reč je o skupu ruskih amputirki i njihovih obožavalaca održanom u St. Petersburgu i Moskvi aprila 1999. godine. To je bio drugi takav skup. Prvi je održan u St. Petersburgu, u hotelu Pribalteiski, 1998. godine; treći u Sočiju, takođe 1999, posle ovog skupa o kome Fridman piše (on je prisustvovao i tom skupu u Sočiju); četvrti, pod nazivom „Jesen u Rusiji” 2000. takođe u Moskvi; peti 7-11. jula 2001. u Gelendžiku, letovalištu na Crnom moru. Volkova je pokušala da organizuje i šesti skup, doček Nove 2002. godine u Moskvi po ceni od 3.000$, ali to nije uspelo, možda jer je cena bila previsoka. Posle toga je ne samo odustala od organizacije ovih skupova već se uglavnom povukla u privatnost.

[2] Misli se na amputee devotees, ljubitelje žena koje su amputirke, odnosno žena kojima je neki od udova amputiran. Mi smo termin devotees uglavnom prevodili kao poklonici.

[3] Judžin Kal Siskel bio je američki filmski kritičar i novinar Čikago tribjuna. Zajedno sa kolegom Rodžerom Ebertom vodio je seriju filmskih emisija na televiziji od 1975. do svoje smrti 1999. godine. (Wikipedia)

[4] Reč je o Tatjani Volkovoj, organizatorki ovog i niza drugih skupova amputirki i njihovih obožavalaca (St. Petersburg, Soči, Gelendžik…). Volkova je u to vreme imala i možda najveću video produkciju sa filmovima u kojima su prikazivane ruske amputirke. Novine u Rusiji su tvrdile da je njena izvorna namera bila da otvori javnu kuću sa ruskim amputirkama, te da je pre udaje za Amerikanca bila beskućnica i izdržavala se prosjačenjem na ulici, mada je, navodno, i tada bila uvek elegantno odevena. Tokom perioda organizovanja mitinga držala je sajt pod nazivom Amputeelady (Amputirka) koji je bio potpora za ono što je ona nazivala RASC (Russian Amputee Support Connection – Povezivanje za podršku ruskim amputirkama). Sajt je, sa prekidima, radio negde do 2005. godine, a Volkova je otvorila novi sajt pod nazivom Devilogue koji je bio posvećen njenim umetničkim ambicijama, uglavnom na polju slikarstva. Kasnije je i taj sajt ugašen a Volkova je sasvim nestala iz fokusa. Pričalo se da je teško bolesna, a na jednom ruskom blogu je pre nekoliko godina nezvanično objavljeno da je umrla.

[5] Fridman često koristi izraz St. Pet za Sankt Peterburg.

[6] Misli se na to da je poklonik amputirki iz Italije, odnosno amputee devotee.

[7] Tanja (Татьяна Васильевна) je po godinama odgovarala Fridmanu i svidela mu se, mada nije bio oduševljen što, pored toga što joj je amputirana desna noga, nema i levu ruku, jer, kako je govorio, nema sklonost ka amputirkama bez ruke. Nekoliko godina kasnije njih dvoje su se zvanično venčali i ona je otišla da živi u SAD. Brak nije dugo trajao, Fridman je ostao da živi na Zapadnoj obali, ona se preselila na Istočnu. O tome je govorio pomirljivo: „Ako je ona srećna, i ja sam”. No, čini se da je bio razočaran i sve više je počeo da se povlači iz amputee devotee sveta. Slično Volkovoj, na neki način je i Fridman nestao. Poslednje što se zna jeste da se iz Los Anđelesa preselio u jedan gradić u Teksasu. Njegova licenca građevinskog preduzimača istekla je 2010, što verovatno znači da je u penziji. Fridmanov Facebook profil ugašen je pre izvesnog vremena, ako je još živ onda sad ima blizu 80 godina.

[8] Reč je o Olgi Puzanovoj (Ольга Пузанова), bivšoj učiteljici kojoj je desna noga zbog raka amputirana iznad kolena i koja se kreće isključivo pomoću crne drvene štule. Postoji fotografija Puzanove snimljena u Beogradu, ispred fontane „Borba ribara” na Kalemegdanu, što verovatno znači da je bila gošća nekog od devotees iz Srbije. Najverovatnije je reč o pokojnom Đ. B. koji je 1999. bio i učesnik skupa u Sočiju, te osnivač YU-Devotee Yahoo grupe.

[9] Po drugim informacijama, Džulijet, čije pravo ime je Julija Lotkova (Юлия Лоткова) je kongenitalna amputirka, što je verovatno mnogo bliže istini od onoga što je rekla Fridmanu.

[10] U Džulijetu je bio zaljubljen jedan amputee devotee iz Belgije, koji je kasnije i prisustvovao jednom od skupova, možda baš pod uticajem ovog Fridmanovog saveta.

[11] Reč je o motoru koji automatski premotava film posle svakog okidanja. Profesionalni fotografi prave razliku između vindera i motora, ali ovde to nije bitno. Jasno je da je reč o foto-aparatu iz predigitalnog doba.

[12] Pod ABPD Fridman je verovatno mislio na news grupu alt.binaries.pictures.disabled-devo, koju je osnovao devotee poznat kao Bill the Cat i gde su još pre web vremena objavljivane i fotografije amputirki. Koliko je poznato, ove fotografije nikada nisu publikovane, što verovatno znači da Volkova nije odobrila objavljivanje. Fotografija s početka ovog teksta je praktično jedina koja se pojavila u javnosti. Da je to upravo Fridmanova fotografija sa ovog skupa znamo po tome što se ta foto-sesija u parku našla u videu koji je Volkova snimila tokom skupa i kasnije prodavala. Na toj fotografiji je Irina Kurtubaševa, simpatična mlada žena kojoj je leva noga amputirana zbog raka i koja je bila prvi model Volkove. Za njenu produkciju je snimila niz fotografija i dva videa, gde se pojavljivala pod nadimkom Little Swallow (mala lastavica).

[13] Igra rečima, previše struje, nedovoljno Volti. Reč „amp” u žargonu označava amputirke, ali i jačinu struje, pošto je Amper jedinica za jačinu električne struje, dok je Volt jedinica za napon.

[14] Misli se na amputee devotees, ljubitelje amputirki.

[15] Izgleda da ih nije bilo, pošto Fridman ništa nije javljao o tome.

[16] Fridman je upotrebio frazu gate crushers (dosl. razbijači kapije), koja označava one koji nepozvani dođu na neki skup, recimo proslavu rođendana. Ovde se ona odnosi na one koji bi iskoristili priliku da se priključe skupu a da pritom nisu deo Tatjaninog aranžmana i organizacije.

[17] U evropskim merama ovo znači da su Ruskinje u proseku visoke 157 - 162 cm.

[18] Fridman je napisao „leg(s)”, što znači nogu ili noge, pošto su mnoge od Ruskinja na ovom skupu imale samo jednu nogu.

[19] 7/11 je lanac prodavnica u SAD koje rade 24 sata, tokom svih sedam dana u nedelji.

Нема коментара:

Постави коментар