August 22, 2013

"Dobri" i "zli" devotees

The Good, the bad, and...?
Na blogovima i sajtovima amputirki najčešće možete pročitati priču o dve vrste devotees, ljudi koje privlače žene sa amputiranim udovima. Prvi su "dobri", oni su ljubazni, uljudni, ne traže fotografije patrljka, ne pokreću seksualne razgovore vezane za amputaciju. Drugi su "zli", stalno pričaju o patrljcima, traže fotografije, ispituju da li ženu uzbuđuje dodirivanje patrljka amputiranog uda i sl. Prvi su, kažu, u manjini - drugih je većina. Razume se, ima i amputirki za koje su svi devotees zli, samim tim što su devoteees, ali ono s početka ovog teksta je, reklo bi se, tipičan stav.

Moja je, pak, teza da ne postoje dve vrste devotees, već da je reč o dve bitno različite sklonosti.

Prvi (oni "dobri") su devotees i imaju jaku sklonost ka raznim temama vezanim za amputaciju udova i ka svim vrstama kontakata (uključujući seksualne) sa ženama kojima je amputirana noga, ruka ili više udova.

Drugi (oni "zli") su fetišisti amputacija, njih seksualno jedino uzbuđuje žena kojoj je amputiran neki ud, ili ih, čak, jedino uzbuđuje patrljak amputiranog uda. Kod njih prisustvo fetiša, ili maštanje o njemu, kao i kod svakog drugog seksualnog fetišizma, izaziva jako seksualno uzbuđenje.

Mogli bismo, dakle, zaključiti da su devotees dobri a fetišisti amputacija zli. Ali, taj zaključak bi bio pogrešan.

Zapazite da žene kojima je amputiran neki ud seksualno uzbuđuju i one "dobre". Ali kako primarno nisu fetišisti (mada u toj sklonosti sigurno ima i elemenata seksualnog fetišizma, kojih, kako pokazuju istraživanja, u nekoj meri ima u svakom seksualnom odnosu) oni u kontaktu sa amputirkama zadržavaju samokontrolu, obazrivost i uljudnost.

Oni "zli", budući fetišisti, doživljavaju jako seksualno uzbuđenje pri svakom kontaktu sa amputirkama i, kao kod svakog jakog uzbuđenja, u većoj ili manjoj meri gube samokontrolu, forsiraju teme koje im pojačavaju uzbuđenje, te amputirkama deluju surovo i bezobzirno.

U stvarnosti je sasvim moguće da neki devotee (onaj od "dobrih") bude veoma zao i bezobziran čovek, ali da to skriva samokontrolom, a da neki fetišista (onaj od "zlih") bude veoma dobar i empatičan čovek, ali to u kratkom kontaktu sa amputirkom ne može da pokaže jer zbog seksualnog uzbuđenja gubi samokontrolu. Može se desiti da se u dužoj vezi ispostavi da je neki "dobar" sasvim neprihvatljiv kao partner, dok se može ispostaviti da je neki od "zlih" bezmalo idealan za dugoročnu vezu.

Kao i obično u životu, stvari ne samo da nisu crno-bele, nego nisu ni jednostavne.

Amputirke koje generalno odbacuju i pomisao o vezi sa ljudima sklonim amputirkama, kao i one koji takve veze odbacuju u većini slučajeva, sebi čine medveđu uslugu. Zvučaće grubo, ali je istina, većini "normalnih" muškaraca žene koje nemaju nogu ili ruku su sasvim neprivlačne ili, čak, odbojne. Dokaz je činjenica da ogroman broj amputirki starost dočekuje u samoći, kao i bezbrojne ispovesti žena koje su partneri napustili posle amputacije nekog od udova.

Kao što debele žene imaju šansu za uspešnu vezu bezmalo isključivo sa muškarcima kojima su debele žene privlačne, tako i žene bez noge ili ruke imaju šansu za uspešnu vezu bezmalo isključivo sa muškarcima kojima su amputirke privlačne. Ko tvrdi nešto drugo jednostavno ne govori istinu. Izuzetaka, dakako, ima, ali oni su od one vrste koja "potvrđuje pravilo".

0 komentara:

Post a Comment